Српски сион

„орпеки сион. в бр. 49.

С тр . 790.

ире оправдао вером, оправдао касније и делима, иего узима веру и дела као једаи једиии извор оправдања. Он говори о хришћанскоме оправдању и зато тражи веру и дела. Пошто је вера без дела мртва, то не може ни нрибавити оправдања. Хришћ. оправдање мора бити таково, које се у животу човечјем маниФестује. Зато и не прави разлику између осб&м и ог/шОу, него спаја оба појма са вером и делима. Он разазнаје и види освећење у органској свези са оправдањем и ие разуме последње тамо, где нема првога. Такав одношај садржи у себи потпуно оправдање и унутрашње освећење; јер са .грешницима и неправеднидима не може чисти и праведни Бог склопити такав савез љубави и милосрђа. Ш. Павао и Јаков. (Параледа). Прегледавши учење св. апостола Павла и Јакова о оправдању и њихове назоре о вери моглп смо на црви поглед спазити, да се по где-где разилазе у својим погледима на ове основне појмове хришћ. религије. То је и дало повода Бауру и његовој школи, да су у ап. Јакову гледали неку реакцију противу ап. Павла, неку маниФестацију јудејствујућих Хришћапа. Полазећи са свога становишта они су тврдили, да су односи између Павла и Јакова увек били заиети, да је Јаков био глава јуд. Хришћана, који су и у хришћансту вршили и тражили од других да врше Мојсијев закон; док је Павао био вођ антијудејске партије, те као такав дабогме и иачелни противник Јаковљев. Али пре свега иикако се пе може одржати тврдња, да је сваки апосгол образовао свОЈ богословски систем и тада га у својим списима изнео и заступао. Ни један апостолски писац, па ни Павао, није изложио у својим посланицама читаву суму хришћ, спасоносних истина; шта више код свакога се опажају неке иразниие, које ипак нису последица њихова оскудпог и слабог разумевања, као што се то често тврди, него им је узрок сврха дотичие посланице. Ове једпостраности били су

дакако и св. писци свесни, на зато је Павао у познијим својим послаиицама и расветљавао и тумачио иоједине неразумљиве мисли пређашњих посланица. Доказ је за то н. пр. учење о другом доласку Христову у ирвој и другој посл. Солуњаиима; учење о закону у Рим. и Гал. и др. Ипак морамо признати, да Павао и Јаков заузимају доста различно становиште. Павао устаје противу невере, која би хтела мртвим делима да си осигура сиасење. Он тражи живо обраћање хришћанској вери, а осуђује мртви Формализам у делима. Оправдање оснива он једино па хришћанскоме тасгад-у, док га противници оснивају на уор,о$-у. Јаков се пак бори противу мртве вере, која се, као теоретско веровање, састоји из речи, али коју не прате изрази човечје љубави према Богу и ближњима — дела. Сврха оба апостола јесте једна иста: да осигурају месијанско спасење(б1ха1оба9ш, аш^гаг)ш). Правац, којим иду ка тој сврси, у суштини је исти, али Формално различап. Вера је код обојице основ спасења, само је Павао одмах у почетку схвата као морално савршено дело читавога унутрашњег човека, а Јаков је узима — као што смо видели — у најиижем ступњу, као такову, која тек кроз дела долази до свога савршенства и спасоносне снаге. До душе и Павао тражи добра дела и устаје противу моралиога дремежа, али он то чиии са много богатијим средствима. Код њега дела истичу из живога извора: вере; она су природни продукат њеи. Код Јакова су дела, као и у Старом Завету, једноставно испуњавање моралпога закона, моралне порме, која је изражена у Јеванђељу. Код Павла почивају дела на вери; код Јакова поред вере. Код онога гласи Формула: вером и делима, као природном носледицом њеном, човек се оправдава; код овога: вером и делима. Друга тачка, коју морамо имати на уму при упоређивању оба св. писца, јесте начин живота и индивидуалне особине њихове, као и друге прилике, које су биле од утецаја на њих. Павао се од рапе младости своје бавио студијом свећепих списа и навикао већ иа дијалектички метод равинске школе. 1Бегов оштар дух нро-

€