Српски сион

К р . 49.

,СРПСКИ

СИОН."

С гр . 799.

Чланак 4. Из учмт. Изв^кст. (продужење.) — 0 случајевима, који се могу догодити на литургији с вином, као материјом крви Христове. Шта ]е дужап чинити свештеник, кад сазна, да је у чагиу уливена само вода, а вина у њој нема, и како је па ио се дужан иостуиати кад сазна о том иред освећењем св. дарова или у време освеЛема и после овога ? Шта да чини с водом у случају, кар, свештеник улије у чашу само њу, а заборави улити и вина у чашу на проскомидији,, а требао је улити у чашу воду заједно с вином ? Шта да чини, ако свештеник на ироскомидији улије у чашу симо вино, а воде улити заборави ? Оишта упутства да се избегну означечи случајеви у сумњи. Може ли се осим на црвеном вину служити литургија на другом каквом вину белом, жутом и т. сл.Т ЈКоја су најбоља црвена вина ради литургије? §. 79. Ако свештеник примети, да вина у чаши пема, него се у њој налази само вода, то, ако ово буде непосредно пред освећењем св. дарова, у таком случају потребно је излити воду ту у какав чисти и прилични суд, и за тим опет улити у чашу вино и мало свеже воде (као и на проскомидији), говорећи обичне речи: п авТе единх Ф воннх копњих прокоде ршра е/и8... и т. д. За тим свештеник је дужан вратити се к тим речима: такожде и чаш$ по кечери гиаголА.,, и за тим све остало свршити. као и на обпчној литургијп, по уставу. Тако исто дужан је постунати свештеник, ако сазна, да вина нема у чаши и после изговорења речи Хритових: (пТите Ж нед вси), а такођер и у ночетку литургије или при крају проскомидије у напред до освећења св. дарова речима: и сотвори оуко ^л г квх сеи ... и т. д. Само у тим случајевима иотребно је продужење литургије почињати свагда од онога места, на којем се свештеник зауставио ради уливања вина и нове воде у чашу. Оамо собом разуме се, да за све време уливања новога вина, народ у дркви ваља да буде забављен иојањем или читањем, или поуком, п т. слич. као и ири измени агнца, по показаноме (упоредд више §. 68). §. 80. Ако свештеник сазна, да је у чаши само вода, а вина нема, у време самога освећења дарова, по освећењу хлеба, то усувши вино у нашу са свежом водом по показапоме (вид. више §. 79), он је дужан за тим отпо-

чети од тих речи: такожде и чаш8 по кечери,... и за тим осветити чашу по обичију. Слично овоме дужан је посгупати свештеник, ако сазна, да у чаши нема вина, него само воде, у време самога причешћа. Само при овом, дошавши до молитве : полшнак >цЈ( оуво ... свештеник је такођер дужан поновити (тихо) твоа $ ткои^х... и при том дићи чашу (саму без дискоса). За тим молитва : ефе прннопша тек-к и т. д. А на тај исти начин (као и у случају одељенога освећења самога агнца) свешгеник је дужан поновити при том молитву: Господи, иж! пресвАтаго твоегш • с обичним стиховима три пута, и осветити одељено само чашу, благосиљајући је и говорећи : И сотвори оуво еже в& чаши сеи | чесн8к> кровк ХрТста твоеги> ј преложнвх д 8^ о / ихтвоил1х сватимх За тим се читају остале молитве до причешћа или до онога места, на ком се стало са литургијом, и свештеник се причешћује и довршује литурги.ју, као и увек по обичају. §. 81. Што се тиче воде, која може остати по изливењу њеном из чаше у случају, ако би она само била налита у чашу на проскомидији, то такову не треба просипати ма где, но најбоље је упо^ребити је на испирање чаше носле причешћа и на тај начин иобожно је употребити, као и хлеб, који остаје у оном случају, кад он будући одређен ради тајне, остаје неосвећен. усљед неких недостатака као што је показано више (унор. §. 69). §. 82. Ако свештеник заборави линути воде у вино на проскомидији и сети се о овом до освећења дарова, тада је потребно одмах линути мало воде у чашу, говорећи: едннх «5 вишна копТе<их рекра еги> проводе и авТе измде кровк и вода, и вид^квкш свнд^ктелкствова и т. д. А ако се свештеник сетио овом и не лине воде како треба, то ће сагрешити смртно. Но кад се он сети о том по освећењу дарова, то у таком случају улити воду већ није потребно, него само се она улива на свом месту у својсгву топлоте, и за тим се свршава причешће но обичају. §. 83. Оамо собом разуме се, да би се азбегле све указане сумње и друге сличне препреке, свештеник, а тако исто и ђакон дужни су строго пазити, да све, што се односи на уливањз вина и воде у чашу, свагда чине на свом месту по уставу под строгошћу греха смртнога. А на тај исти начин свеште-