Српски сион

Бр. 50.

„СРПСКИСИОНЛ

С тр . 811.

иметка, фундуса инструктуса, вриједнога и драгоцијености за све дрквене општине и манастире. Два примјерка тих инвентара отправљена су високославном саборском одбору,Један овдје задржан, а по један враћен дотичном тијелу с налогом, да и у будуће крајем сваке године има унијети евентуалне промијене у иметку, као додатак к првом инвентару, и те надопуне, дотично извјешћа, ако промјена нема, да овамо крајем године подносе, а одавде се поступало с истима, као и са првима основнима инвентарима. По инвентарима тима приказује се цјелокупни покретни и непокретни иметак свих манастира у вриједности од 235.695. ф. 39 нов., а свих парохија и црквених општина од 1.635.113 ф. 98 нов. Мало кашње по обављеном инвентарисању састављен је и епархијски шематизам. Трошак штампе подмирен је из црквенонародних фондова, а мање награде за пријеиис подмирила је епархијска благајница наша. Крајем 1898. и 99. надопуњен је и исправљен је исти шематизам према тадањем стању, које 1899. исказује, да у 102 општине живи свега 124.567 душа, што ирема броју 1898. г. показује вишак од 960 душа. Прираст ноказује се у протонрезвитерату: пакрачком еа 398 (1898. за 56), бјеловарском за 208 (1898. за 90), сјеверинском за 345 (1898. за 171); новоградишком 22 (1898. за 121), воћинском за 8 (1898. за 46), а опадање у трештеновачком за 21 (1898. за 140). Жто се тиче ревизије, односно суперревизије рачуна, манастирски су рачуни у главном тачно и на вријеме ревидирани и поднашани високосл. саборском одбору на суперревизију. Суперревизија рачуна црквених и црквеноопштинских међутим је за неколико година била у заостатку, те се тек ове године могло све сустићи и у ред довести. Разлог је заостатку томе у помањкању посленика у канцеларији епархијској, а и други посао канцеларијски у новије доба толико се нагомилао, да једаи концептуални чиновник поред редовнога посла није никако могао доспијевати и на сунерревизију рачуна. Вато тек, одкако у новије доба раде у канцеларији два пероводна чиновника, могло се уз нрипомоћ и канцелисте пријећи поред осталога посла и на суперревизију рачуна. Покушавало се у прво вријеме, не би ли суперревизију могли обављати поје-

дини чланови епархијске управе, али послије првих покуса морало се од тога одустати, .јер се није показало сходним ни поузданим таково испомагаље. Зато не буде ли могуће уздржати појачано особље канцеларијско, није никако наде, да би се успостављени ред у цјелокупном послу канцеларијском могао и надаље одржати. Иначе и ако немамо као у другим епархијама милиона иметка, ипак је тачно и савјесно вођење суперревизије рачуна преко потребно и за очување ово сиротиње што је имамо. Јер ријетка је и градска црквена општина, гдје има интелигенције, да није било какве неправилности у руковању с црквеним иметком, а, колико је неповољније онда стање у многим црквеним општинама по селима, гдје су јако ријетки људи са квалификацијом за председника и туторе. Не може се рећи, да би у таковим ошптинама било хотимично малверзације, али о рачуноводству у таковим приликама тешко је и говорити. Зато тешко се иоле замашнија манипулација сврши у таковим општинама без метежа и штете. Али још је понајгоре и најтеже гледе руковања са готовином скоро у свима црквеним општинама, нарочито ако се не води најтачнија и најстрожија контрола, а то зло поглавито бива код давања и улагања готовине на приплод, јер узалуд су и најстрожије опомене и опћените наредбе, да се новац улаже у поуздане новчане заводе или узајмљује уз пупиларно осигурање, кад народ у већини не ће без ренресалија другчије, но новац издаје на приватне зајмове међу собом, прн чем се на пупиларно осигурање зајма ријетко кад помишља. Ероз такову манипулацију у хиљаде иде губитак на камати, јер се такова ријетко гдје уредно плаћа, а обично из године у годину вуче се и главница, док и она не пропадне. Потписани је и ноново издавао најстрожије наредбе, да се новац има улагати у новчане заводе, а у даном случају и кажњавао оглушнике, али гјдекоји зајам буде издан и без знања и одобрења средишње власти, те му се у траг уђе, кад већ дође до губитка, и кад се већ не може ни поступити против оних, који су га издали. Зато је строга и редовна суперревизија рачуна преко потребна, јер се њоме много зло за времена спријечи. Ради што тачније суперревизије рачуна издана је у најно-