Српски сион

В р . 50.

П СРПСКИ

СИОН".

С тр . 813.

високи саборе, једина земља иод жезлом Њег. Величанства, у којој та ствар није уређена. Све остале земље имају проведену равноправност. У Далмацији имаде само 80.000 православних Срба, па је и тамо то питање већ решено. И ако је то у Далмацији, у тој тако строго римокатоличкој земљи, која имаде клира размерно више, него иједна земља у Јевропи, ако тамо никакве неприлике није ради тога било, што би могло сметати, да се и код нас то питање уреди? Црква православна и римокатоличка имаду иосвеједнако становиште у интерконФесиовалном питању, те не има једнога православнога свештеника, као ни римокатоличкога, ни у опће ни једнога човека, који стоји у свези с једном или с другом црквом, који би у том питању стајао на не знам како великом либералном становишту. Једни и други иду напросто за тим, да своје одношаје на темељу прописа једне и друге цркве који су у принципу потпуно једнаки, коначно уреде. Јер не има сумње, да би једно опћенито са становишта либералног уређење тога питања изазвало једнако клир православни као и римокатЈЛИчки. Ради се само о том, да се односи једне и друге цркве доведу у склад, јер и држим и верујем, да једна црква не има од потискивања друге никакве користи. Потреба овога закона, високи заборе, осећа се на свим странама ради тога, што су посљедних година учестале притужбе на владу у толикој мери — ја то као штационирани Фишкал знадем, јер имадем с таковим иитањвма сваки час посла. Имаде врло мало случајева, у којима не долази до интервенције владе, до тако рекућ овршнога поступка. Ја сам уверен, високи саборе, и о томе, да и сама пракса, која те ствари извађа, ради са неком известном оштрином. Мислим. да би се постојећа пракса имала довести у склад са врховним начелом, које је темељним законом изречено и да би се постојећи закон, био он како оштар, морао се тумачити према уверењу постојећег принципа равноправности. Упозорујем на ову чињеницу и молим високи сабор и упозорујем владу, да је од преке нотребе, да се ово питање уреди". Преузв. г. Ђан одговорио је поводом овога говора ово: „Јах бих само жслио са своје стране, да под

утиском предговорниковвх аргумената збиља дође што пре до жуђена циља, наиме до споразумка, који је нуждан, да се получи у тако нежном питању, као што су иитања интерконфесијонална између разних вероисповести. И како сам имао прилике већ другом приликом споменути, нису ми још познате оне додирне тачке, које би биле кадре, да се збиља получи тај циљ, наиме, да се на темељу равноправности досадашње у том погледу постоЈеће уредбе респ. одношаји, да се измене другима, који би боље одговарали не само данашњим модерним захтевима, него и унраво начелу равноправности. Када ћемо у том погледу боље ориентирани бити, то ћемо врло радо, да се тога посла латимо, па да се предложи законска основа, а међутим је влада и онако свагда гледала, а и унапред ће гледати, да оне неприлике, које се услед тога данашњега стања законодавства у животу у том погледу показују да их што више ублажи и штетне иоследице одстрани." Књижевни прикази и оцене. „Православнал богословскал 9нциклош/џн. и Томт. I. А-Архелал со!.. 1128. Петроградсв 1900." Издаше подт. редакц1еи нроФессора А. Д. Лопухина. Кому је познато слабо стање богословске књижевности нравославне Цркве, тај ће се особито обрадовати појави „православне енциклопедије", на којој раде најбоље силе у руској богословској књижевности под редакцијом познатог руског научењака Лоиухина — проФесора нетроградске Духовне Академије. У „енциклопедију иравославну" улазе чланци из ових богословских наука: 1. Св. Писмо, Библијска историја и археологија; 2. Основно, догматичво и морално богословље; 3. Црквена историја -— свеопћа и руска ; 4. Обличавање инославних вјероисповједања, раскола и сектантства 5. Канонично право и црквенопарохијека нрактика; 6. Литургика, агијологија и црквена археологија; 7. Проповједништво и његова историја; 8. Филозофија и педагогика — у колико стоје у свези са богословљем. „Енциклопедија" излази са илустрацијама. Цијела „прав. енциклопедија" имати ће десет томова, и сва ће изићи 1905. године. — У со1. 1056. говори се и о св. Арсенију, архијепискону српском,* а у со1. * Даничићево издање „животи краЛва и архиепискода ерпеких" етр. 272. ш „Живот ев. Симеуна и св. Саве стр. 116. — Голубинекш крат. очер. истор. прав. церквев отр. 456. и 457. Дакле св. Арсеније није умро 1266. како стоји у „енциклопедији". већ 1262. иди 1263. г. —