Српски сион
С тр . 830.
„СРПСКИ СИОН."
В р . 51
дугова. — А црквена готовина била је у три цркве провалном крађом у мањим износима оштећена. Надзор над руковањем са непокретнинама црквеним и црквеноопштинским био је тачно вођен толико, што су општине с незнатним изузетком савјесно вршиле у том погледу дужности своји, а што су гођ нредузимале, бивало је увијек на темељу нретходно затражене и добивене дозволе од епархијске власти. У овом периоду од прошле епархијске скупштине у земљама било је незнатнијих тек промјена и код манастира и код црквених општина. Тако манастирима је дозвољавано према потреби сјеча шумских дрва у омањим комилексима. а у најкраћем времену имаће манастири по вјештацима израђене шумске основе за господарење са шумама. Манастиру Ленавини је дозвољено, да прода потребни за жељезничку пругу комад земље, што је манастиру и пристојно плаћено, а и изградњом жељезнице и жељезничке станице у непосредној близини, унапријеђени су му интереси. Иначе код манастира није било у томе других промјена. Покушало се у Ораховици, да се земље манастирске даду у закуп, да више користи донесу, али се није могло у томе досада успјети. То се ове године предузело још озбиљније, али нису још у свему услови за закупнике довољно повољни. Гледе земаља пазило се нарочито, да не буде заостатака на државним и опћинским даћама, ни код манастира, ни код црквених општина, а нарочито код сесија; зато је сваке годпне потписани тражио од порезних уреда и од котарских области исказ дуга на јавним даћама, да се за времена узмогне дотични дужник присилити да дуг свој нодмири. Усљед тога може се рећи, да данас, с незнатним изузетком, нема заостатака на текућим даћама, а гдје такав дуг још терети који посјед, иотјече из нрвашњих времена, као застарјели, па се настојава да се такав дуг отнише. Даље се пазило, да се неупутним господарством не уништи која култура општинске земље, нарочито н. н. код шуме, да се исте не сијеку и не уништују без утврђене основе, а напротив дозвољавана је и нотиомагана мелијоризација тла, па и занављање које пропале или нове културе и т. д. Још је потписани сходно опаженим недо-
стацима приликом инвентарисања и другом даном згодом у погледу неисправности у грунтовници одређивао по потреби одстрањење тих недостатака, налажући црквеној дотичној општини, да тражи исправак грунтовнице. А нрема налогу више власти прибрани су и конзисториалном фискалу на правно мнијење саопштен^ иодатци о иметку бивших наших конфесијоналних школа, који је на много мјеста покомунаљењем школе употребљен у корист комуналне школе. Ва ово осам година било је код црквених општина у земљишном посједу ових промјена: продано је у 11 опћина 85 ] / 4 јутара, у 3 опћине замјењено је 4^/д јутара са 2'/ 4 јутара (и 100 ф. приде од стране једне општине), коначно једна је градска општина поклонила 882 хвата дотичноме граду за проширење сокака у очекивању саразмјернога уздарја од стране града општини; а нрикупљено је у 3 општине 10 јутара за 1171 ф., једна је црквена општина добила од политичке онштине на поклон !/4 југра, једна сегрегацијом 15У 2 јутара, двије завјештаја, дотично поклона од јутара у вриједности од 1800 ф. дацле оту|ено је свега нешто преко 40 јутара, а умножено свега око 38 јутара, црквеног и црквеноопштинског иметка. А у току, дотично и иријепору је иродаја једна од 7 јутара црквене земље. Код купа свакога иазило се да буце умјестан и на корист купцу, а куповано је већином у надопуну сесија; за продају давана је дозвола ондЈе, гдје је иста била у интересу црквеноопштинском, а то је било нарочито тамо, гдје иметак дотични није могао носити оне користи, која је у изгледу и осигурана била од прилога дотичне куповне главнице, која увијек или је користоносно улагана била. као ненрикосновени капитал, или се за њу прикупиле нове некретнине, а замјене су биле ради арондирања и то поглавито код сесија. Осим оне општине што је добила сегрегацијом комад земље у нарави, добило је неколико општина при шумској диоби на сесију знатнију тангенту у готовом, која је овдје примљена и користоносно уложена у новчани завод, или је купљен за њу вриједносни папир, а камату ужива свештеник, као приход сесијонални. Што се тиче осталих некретнина манастирских, нарохијских и црквеноопштинских као: