Српски сион

В р . 51.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 829

ублаживати те оштрине да се оне недају тако изгладити, за да се главне две постојеће цркве •— католичка и грчко-источна — у земљи не би једна на другу вазда тужиле, тада с наше стране, а мислим нити ма с које стране вис. куће не ће бити протимбе тому, да се одстрањење међусобнога трвења и вређања дркава иостојећи закон, који то уветује, измени, те у ту сврху донесе законска основа иа оному темељу, што га је изволио споменути преузв. г. бан, и на оному темељу, што сам имао част и као наше становиште споменути, наиме на темељу равноаравиости цркава. Преузвишени г. Ђан Драгутин гроф КуенХе■ дервари изјавио је на говор г. Брешћенскога ово : „Ја ћу у кратко да надовежем на речи г. застунника великогоричкога и то зато, што се је његов говор, кога је држао сада код ставке „Средишња уирава" „Богоштовље и настава", у толико веома угодно дојмио, што могу констатовати из његова говора, да се је његово становиште пуно приближило становишту, које сам код друге згоде имао да истакнем у путању уређења интеркоФесионалних одношаја, те се услед тога надам, да ћемо свакако доћи пре на темељу тог разлагања до траженога циља, за који нам је свим једнако стало, да га получимо. То се надам тим више, гато је г. заступник нагласио према разним конФесијама начело равноправности, које сам и ја истакао; ако сам га назвао модерним начелом, учинио сам то зато > Ј е Р Ј е начело равноправности само по себи модерно начело напрама оному старијему, којеје до сада владало. Ја се потпуно слажем и с другим једним начелом г. заступника, који је рекао, да треба ствари тако удешавати, да се не погодује од стране државе једна црква на уштрб које друге, него да буде збиља изведено начело равноправности. Како рекох, услед свега тога ја се надам, ако и не знам позитивно конкретно које решење у том погледу, да смо се ипак приближили самоме решењу. И у толико поздрављам говор г. заступника. Г. заступник касније је споменуо и то у другом делу свога говора, да ниеам у расправи садашњој говорио о одношајима међу црквом и државом. Да искрено кажем, да ако нисам имао за то повода, нисам тому имао нити разлога, јер оному, што сам у том погледу већ рекао и немам што

додати ни одузети. То тим мање, јер — како видим — по оном, што сам онда рекао, слажем се и са оним назором г. застуиника, што сам и онда код исте прилике устврдио, да влада неЛе са своје стране никако да погодује безверству — штојеонда пре неколика година било импутирано влади — а ја сам тачно рекао: Као што је вера за свакога појединога човека штит у свакој његовој невољи и погибељи, тако је и темељ и то најчвршћи темељ за организовано људско друштво, т. ј. за државу. Ако је г. заступник гледом на даље питање, како да се та ствар конкретно уреди, споменуо друге прилике и другачије одношаје у другим државама, то се ја држим тога, што сам рекао, да у свакој држави и земљи треба се човек држати оних потреба, које у дотичној земљи бивају и према тому да се равна. То је начело, којега се ја држим, и које мислим, да мора бити одручно и за овај вис. сабор, а не пако теорије, које не би одговарале може бити приликама, које постоје међу појединим верама у земљи и народу нашему."

Извештај епархијских влаети Пакрачких. (Наставак и свршетак) Гледе манастирске готовине ушло се у овом перијоду у траг малверзацији са вредносним папирима у једном манастиру, но то ош из старијега доба. Бивши, давно већ појојни настојатељ тога манастира заложио је к у штедионици н код приватне особе више иредносних папира, на властиту руку, но судвким путем сада ће манастир опет доћи до својих папира. Странке које су у последу тих сапира, тражиле су, да се они откупе, а поплије и да се склопн нагодба, но на то потписани није пристао, него је придржао право манастиру на те папире, као неповласно од њега одузете на темељу апелаторијалне инструкције од 4. октобра 1856. А да се не би слично догађало и у будуће, исходио је потписани код високославнога Оаб. Одбора сходно упутство, како да се манастир против сличних малверзација огради, те је на темељу постојећих уредаба наших цутем јавности проглашено, да манастиронастојатељи сами нису власни чинити никакових на терет манастира