Српски сион

Б р. о2.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 839

соше: аггми п^кни, ншеса зв"кзд8, воиски дарк1, пдсткцмј ч8до, зелма кертепх, п ^ гткша гасли. А после деветнаест векова шта ли ћемо принети ми, Спаситељу своме, свој доброти Његове милости, свој светлости и сили Његове науке?! Принесимо веру, љубав и наду своју. Веру, без које није могуће угодити Богу, јер који хоће да дође к' Богу, ваља да верује да има Бога, и без које вере не можемо спасени бити, без вере у Господа Исуса Христа, Који је силно посведочен за Сина Божјега. Принесимо љубав, јер је она највећа међу добродетелима хришћанским, већа од пророштва, од познавања свију тајни и свију знања, већа од вере која и горе премешта, јер љубави ако немаш, ништа си, ништа ти не помаже. Принесимо Рождеству данашњем и Спаситељу свију нас и наду своју у Њега, као Господа Бога свога. Њоме се хвалимо и веселимо, јер Господ треба да је крепост наша и штит наш, у Њега да се поуздава срце наше, јер Он помаже. Надање се неће осрамотити, јер до неба је милост Божја и истина Његова до облака, а правда кх в^кки к-ккижа. Престо је Његов вечан и непоколебљив, а скиптар царства Његова скиптар правице. Благо човеку, који се у Бога узда! — Чуј народе мој, и пригни ухо своје к' речима уста мојих и срца мога. Ако принесете, љубазна децо моја, Господу Исусу Христу и данас веру, љубав и наду своју са свима плодовима, са свима добрима делима, која се рађају у тима трима хришћанским добродетелима, онда ћете најлепшим даром даривати и најсветију успомену Рождества Христова, страсне муке и Голготску смрт, што ју је Син Божји, у данашњи дан преславно рођени, претрпео, да нас са Оцем Својим помири и Господу Богу нашем посини. — С' тим даровима најдостојнијима ћете се показати благодати у Исусу Христу, којом смо сви постали синови видела и синови дана. Можете ли те дарове принети и данас Христу Господу нашем, ви ћете сами најбоље знати, љубазна децо моја. Сами себе окушајте, јесте ли у вери, сами себе огледајте. Испитајте душу своју и њезину веру; испитајте срца своја и њихову љубав; огледајте наду своју и њезино уздање у Бога. Но при томе не заборавите, да је вера тврдо чекање онога, чему се надамо, и доказивање онога што не видимо; да је вера у побожности, у молитви, у богослужењу, у свећењу имена Божјега, у светковању празника, у похађању храмова Божјих, у поштовању икона и свију светиња, у послушности заповедима Божјим и црквеним, у поштовању црквених старешина и служитеља Божјега олтара, у даривању св. храмова и украшавању њиховом, у исповедању учења црквеног, у чувању и одбрани вере и цркве своје и у готовости све за славу њихову допринети и жртвовати. Не заборавите ни то, да хришћанска љубав љуби Господа Бога свим срцем, свом душом, свима мислима; да љуби ближњега, као што је човек кадар љубити самога себе; да љубав дуго трпи, да не завиди, да се не велича, да се не надима, да не чини што не ваља, да се не срди и немисли о злу, да се не радује неправди, а радује истини, да све сноси, све верује, свему се нада, све трпи и да никад не престаје, а да увек држи заповести Божје. Сетите се тога, да нада хришћанска треба да је као она у праведнога Јова, нада безкрајног уздања у милост и правду Божју. И када на свему томе испитате и премерите, окушате и огледате своју веру, љубав и наду, те ако вам је она таква, као што сам је тек мало приказао; онда благо вама, благо би онда било Цркви којој сте мила чеда, благо и вери којом се сви поносимо православном, благо би било и народу нашем, чијем напретку и будућности, чијој слави и лепом имену српском, треба сви свој део увек да доприносимо. Ако вам је таква вера, љубав и нада, ви ћете, љубазни моји, увек чинити што од вас црква и вера ваша, што од вас понос српски и корист народног црквенопросветног напретка тражила буде. —■ Јер ко верује, ко љуби и ко се нада, тај чува