Српски сион

отр. 840.

„орпски сион*.

бр. 52.

веру своју, брани цркву и свако добро чини народу своме, а поред таквих синова, црква је радосна, школа се весели, народни напредак пева и будућност му се осмејкује. Ко верује, ко љуби и ко се нада, тај безприкорно врши и дужности грађанске, љуби своју домовину, чува своју дедовину и не напушта прага свога. Тај слуша власти и покорава се њиховим заповестима, по дужности и законима изреченима. Властима се свима, — јер свака је од Бога ~ ваља покоравати, не само од страха, него по савести. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти, чини добро и имаћеш хвалу од ње. Треба власти и потпомагати у њиховим племенитим настојањима, јер ова бивају ради опште користи и напретка. То су грађанске дужности, љубазна децо моја, вршење којих вам и овом приликом на срце мећем. А као украс свију врлина грађанских, као прва и највиша дужност свију нас, и данас и увек нека вам је на души, на срцу и у савести: непоколебива верност и на сваку жртву готова оданост Његову Ц. и Ап. Кр. Величанству, премилостивоме и доброме Господару, љубљеноме Владару славне и силне Аустро-Угарске Монархије ФРАНЦУ ЈОСИФУ ПРВОМ, Његовом превишњем Престолу и прејасном Дому владалачком. Таким хришћанским, верским, народним и грађанским врлинама украшенима, нека вам је сретна радост Божићна, мила децо моја, а Бог мира и љубави нека је с вама сада, свагда и до века. Амин. Дано у Срем. Карловцима године 1900. од рођења Христова, а Патријараштва Нашега једанаесте. Горе поменути смирени Патријарх Георгије Бранковић с. р.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

У очи Божића. — Сава ГХетчсовиЉ Божић! Чаробна реч за безазлену децу. најрадоснији даи за старо и младо, величанствени празник за св. Цркву православну, а епохалан догађај за целокуини душевни живот човечанства. Па чије срце не ће од радости заиграти на тај дан ? Чију душу не ће обузети нобожно весеље и миље иа тај дан ? Чија мисао не ће се на тај дан винути у небеске регијоне, где и анђели Божји, гледајући у страху чудесан догађај, поје славу и хвалу новорођеноме Богочовеку ? Нема тога ваистину, а ни не може га ваљада бити, јер тада се и небо и земља радују, тада сви аи(јели ликују на небесима и људи се тада радују и свака твар игра ради Онога, који се родио у Вишлејему, Сиаса Господа. ] 1 Божићња стихира на Лти,

* Бадње је вече. У пећи бадњак весело пуцкара, па шири по, тамјапом окађеној, одаји иријатну топлоту, загревајући тело а у души палећи побожне осећаје. Кандиоце весело треити и расипа златне зраке по поду, божићњом сламом позлаћеном, као да се и оно радује светломе дану сутрашљем. Све је ту дивио, свечано; све весело, блажено. Па и одаја, досле обична и једноставна, као да се вечерас претворила у св. храм Божји, у коме све нечујно али складно велича велики дан сутрашњи. На пољу свечана тишина. Сваки то похитао у свој дом, да унесе својима божићњу сламу, благослов и мир Божји. По небу трепере сићана кандила, као да је сама природа ириредила импозантну илуминацију Цару над царевима. Иа, гле, и небо и земља, и злаћани хор звездани и небеске и земаљске твари, у радости и