Српски сион

Б р . 52

С тр . 841.

потајном неком страху, стреие пред доласком Његовим! А како и да не РСутра ће да се роди друто сунце. Сјајније од онога, које обасјава земљу и градове; топлије од онога, које греје и оживљава земаљске твари Сунце правде, Хрисшос Бог наш■ Сутраће да заеија друга светлост. Светлија од сунчане светлосги; величанственија од месечева сјаја —• свешлосш исшине и разума, свешлосш од свешлосши, Бог исшини од Бога исшиног. Благо нама! Сутра нам се рађа Сунце напте; сутра нам свиће зора наша; сутра се, Божјом милошћу, ослобађамо од несноснога мрака, који обавијаше душу и разум наш и сутра улазимо, очишћени од греха и ослобођепи од власти ђавоље, у спремљено нам Царство Божје. О ј \ зоро, свани нам што пре, да замркну за увек ови мутни дани нашег религијозног, друштвеног и политичког живота! Ој, сунце, грани нам што пре, па разагнај ову грозну таму, у којој браћа по странпутицама лутају, и осветли путеве праве, по којима нам ваља ићи, који воде истинској срећи! Ој, што пре! . . . Са улице трже ме весели дечји жагор и глас звонцета. „Хоћете л' примити вертеп?" . . . Под свежим утиском побожних црквених песама и декламација из устију љубимаца Христових, који данас, из пијетета ирема Њему, приказују источну мудрост, како се клања сунцу правде — утонух у дубоке мисли. Пред очи ми изиђоше светле слике чудеснога рођења Христова и чудни догађаји, који га пропратише. Мисао ми се вину у далеку прошлост, када су, по рођењу БВегову, источни мудраци кренули се на тешки и далеки пут, да се поклоне Великоме Цару, да Га царски даривају и да Га, као и ова деца вечерас, славе и величају. У необичном расположењу узех Св. Књигу, да из ње, као из вечног извора, поцрпем и овом приликом ноуку. И већ на првом листу (Мат. 2, 1 — 23) нађох,

гато сам тражио. На њему је премудрост Божја руком човечјом исписала један догађај по рођењу Спаситељеву, као потврду и доказ Божанства и царске моћи Онога, који се у Витлејему родио. То је поклоњење исшочних мудраца и то хоћу у кратким потезима да изнесем пред читаоце овога листа уз благе дане ове, када се по свима сриским кућама носи вертен и приказују источни мудраци. 2 * Долазак источних мудраца у Витлејем, да се ноклоне Великоме Цару јесте необориви доказ, да је промисао Божја и језичнике, као и Јудеје, снремила за примање Искупитеља. И доиста језичници Га примају у лицу својих бољих представника, у лицу источних мудраца. Да видимо ко су уираво ти мудраци, о којима толико слушамо. Реч мудрац (|лауо$) означава у Св. Писму људе чаробнике, који су неком вишом силом вршили чудна дела (Исх. 7. и 8; Исаија 47, 8. 13.; Дел. ап. 8. 9. 11; 7—11; Јер. 39, 3.13.) Такав су појам о њима имали Јевреји. Код Миђана, по сведочанству Иродота, 3 сачињаваху они неку особиту касту, која је вршила богослужење и бавила се науком. Постојала је такова каста и код Перзијанаца. И они су били жреци и учитељи, а бавили су се нриродним наукама и богословљем, специјално пак астрологијом са том сврхом. да из звезда предсказују будућносг.4 Тако видимо маге, где тумаче снове Астијагу. 5 Видимо их и у Вавилону под именом Халдејаца (Дап 2, 5). 6 Њима је ностављен за начеоника пророк Данило (ст. 48), и они су свакако нреци јеванђеоских мага. По иримеру свога пачеоника они су са ученошћу спојили високи морални смисао, имали су доста правилпе појмове о Богу и, као што се види из јеванђеоске приче, чврсту веру у 2 За основ овога, што долази, узео сам ваљану раоправу ученога Руса М. Богословског (Види ПравославннВ Собес^дникх частБ I. 1893. год. стр. 1—46.) 3 НегоЗ. I, 101. 4 Аи1ив е.Шиа III. 10. 9. XIV, 1; 81гаћо XVI. 1. 5 Негос!. 1, 1-20 6 У тол граду нодигнута је у чувеном храму Беде као нека онсерваторија за поематрање звезда, (Негго^, Кеа1-епс1к1. I. Вап<1. 8. 648. 1854. г.)