Српски сион

Стр. 842

„ериски сион."

Бр. 52.

Бога и РБегово откривење. Осим тога, по миењу неких црквених учитеља, 7 били су и цареви Да ли је и у колико је ово вероватно не ћемо испитивати; свакако није искључена могућност пошто се они, као сиромашни људи, не би могли кренути на тако далек пут, скопчан са великим материјалним тешкоћама и не би могли даривати Новорођенче са тако скуаоценим дарима (стих 11). А дари ти беху заиста царски: злато — као Цару неба и земље, ливан 8 или ладон — као Вогу, и измирна 9 — као човеку, који је требао окусити смрт. Због овога броја нринесених дарова мисле, да је и мудраца било троје и, по предању, имена им беху Мелхијор, Гасиар и ВалтазарНа основу ових дарова, као продуката арапских, неки 10 тврде да су мудраци дошли из Аравије. У томе их утврђују и речи из Св. Писма: Царп бдрсТистТи и остроки длрм цриибсВтх, царТе Лракстји и Оакл дарк1 при« в«д8тж (Псал. 71, 10.) Што се тиче злата није потребно доказивати, да је њега било у изобиљу не само у Аравији, него и у Перзији; ливан пак и измирна и ако не беху пзрзијски продукти, али без сумње, као драгоцености, били су предмет трговине, увоза. Што се пак тиче нророчких речи 71. псалма, то их не смемо схватати у буквалноме, него у духовноме смислу, иа под царевима разумевати не цареве из одређене државе, него уопће цареве из језичничкога света, који је требао да призна Божанско достојанство Месији и да Му се поклони као Цару, чије царство није од овога света (Јов. 18, 36). Неки опет доводе њихово порекло из Месопотамије, 11 неки из Јегипта,' 2 а неки из Перзије. 13 И ово је последње мнење 7 ТеНиНап ш Нћ. соп1га ЈисЈаеоз и Нђ. еоп1га Магс. 4ег11о; Сурпап !п вегтопе <1е ВарНвто СћпаИ. Св. Јов. Златоусти; бл. Августин и др. (Сиг.ч. Согар!. 8. 8сг1р4игае). 8 Мирисна смола. У Ст. Завету спомиње се у Исх. 30, 34 — 38. у Новои. Апок. 18, 12. 9 Ароматска материја (Исх. 30, 23) горка укуса, вато и елужи као символ јада и нгвоље. 10 ЈивИпив, ]Ла1оу;и8 сиш Г]п 1. Ји<1. с. 77. 78. Тег1и1. АД у . Магс. III, 18. 11 Невв у својој историји детишства И. Христа, 8!иЦе аг1 1893. 8. 346. 12. МоПег. 13 С1ет. А1ех. 81гот. I. р. 359. Здатоусти, ТеоФилакт И новији.

највероватније. А ево зашто. У првоме реду сама реч маги перзијскога је корена. Из тога је корена, по Гизенију, 14 изведена грчка реч и латинска та^пиз. У Перзији је највећма била развијена астрономија, прорицање из звезда ; тамо се сачувао обичај, својствен источним народима, дл се приносе царевима и важним личнистима дарови. Затим Перзија, у односу ирема Јудеји, лежала је управо на истоку, док је Аравија на југо истоку. Најзад у Перзији, благодарећи заробљеним Јудејима особито Данилу који је тамо дуго времена живео, могло се већма него у другом којем источном крају, распространити живо и чисто предање о Цару све земље, који се имао родити у Јудеји. Тога мнења држи се већина старих и нових тумача, а примила га је и православна црква, као што се то види из стихире на ЛјтТи у нед. нред Рођењем Христовим, где се ови мудраци називљу перзијским царевима. Они су, по нредању, касније постали Хришћанима и завршили су свој живот мученичком смрћу. Моћи им беху пренешене најире у Цариград, 15 а по том у Милан. Од 1162. г. налазе се у келнској катедрали. Намеће нам се питање: како су ови мудраци у тако удаљеним крајевима дознали за рођење Христово и ко их је довео донде? У Св. Писму се каже: кид'к\ол1& зв'кзд8 еги> нл костоц*к (2, 5), По звезди дакле, изгледа, да су дознали за то и звезда им беше водиља. Али да ли само по њој? Може се са доста великом сигурношћу претноставити, да су и језичницима, за пеколико векова пре рођења Христова, била нозната обећања и пророштва о скором доласку обећанога Месије. По свима источним крајевима, откуда су мудраци дошли, беху расејани заробљени Јудеји. Па они су могли врло лако упознати становнике тих крајева са својом вером и надом у Месију; они су им могли врло лако саоићити разноврсна пророштва о Њему и, међу осталим, знаменито пророштво Валаамово о зк-кзд^к илгкнмрж воз14 б!8еп. 1ће». II, 769. 15 ИнокентШ Чташн еванг. исторш XI, стр. 68.