Српски сион

Врој 52

„ СРПСК И СИОН"

С ТР. 843.

сјати «) 1акокд (Числа 24, 17). А највећу услугу могао је учинити у томе и без сумње је учинио нророк Данило. Вавилон је био тада у рукама Перзијанаца. Перзијанци високо поштоваху Данила ради мудрости његове и ноставише га за начеоника над свима вавилоиским мудрацима (Дан. 2, 46—47). Није могуће, дакле, да су његове знамените седмине, по којима је тачно одредио време доласка ВладикеХриста (Дан. 9, 24—27). остале неиознате потчињеним му мудрацима. На против може се прегпоставити, да су се ове седмине, по смрти Даниловој, преносиле с колена па колено и да су код источиих мудраца биле нредметом особитога изучавања. Може се гата више мислити, да су источни мудраци имали у својим рукама кључ за правилно разумевање ових седмина, па кад се оне завршиле, а са тим завршеткои појавила се давно можда очекивана звезда од истока, они су били уверени, да се родио цар јудејски и пошли, да Му се поклоне. Само тако се може разјаснити, откуда су мудраци по овој звезди тачно дознали за рођење Великока Цара у Јудеји. У новије доба почео је спекулативни ум људски, да баца сенку сумње на све, што се у Откривењу налази. Па та је судбина снашла и јеванђеоску причу ову о поклоњењу мудраца и појави чудесне звезде на истоку. Т. зв негативна критика у лицу Штрауса, 16 Кајма 17 Баура 13 одбацила је ову причу као прост мит. Али ми ћемо одмах видети, да је појава ове звезде историјски Факат, засведочен од многих чувених сгручњака и авторитета. Од историјских споменика заслужују особиту пажњу тако зване китајске таблице 19 и астрономска опажања индијанска, ко.ја се одликују несумњивом старином м великом тачношћу. У њима се говори о некој новој звезди, која је светлила више од седамнаест дана. По рачунању новијих испитивача 20 време појаве ове звезде пада 16 81гаи88, Г.е1>еп Јези I, 221 —267. 17 Кепп, Ов8с1псћ1е Јези V. Нагага, I, 273 и даље. 18 Вгипо Ваиег, 8упор4, 8. 94. и даље. 19 Превео их је и издао у . Еои ^пеј г. 1774. 20 \УЈе«е)ег, Сћг0по1о§. бупорае <1. т1ег Еуап^. 1843. г. 8. 67 78. Затим Кеие Веига^в р. 149. и др.

управо у време рођења Христова: она је наиме светлила од свршетка децембра 749. г. па кроз цео Фебруар 750. г. од осн. Рима. Ова необична звезда, која је светлила у епоси рођења Христова, била је позната и Грцима и Римљанима. Тако је, по сведочапству Оригенову, 2 ! знао за ту звезду Целз, љути непријатељ хришћанства. И сивилинске књиге говоре, да су се источни мудраци поклонили нред новом звездом. Касније Халкидиј, свакако језичиик из IX. века но рођ. Хр., описује појаву те нове звезде. И сва та сведочанства, поцрпена из старих незнабожачких извора, несумњиво доказују Фактичност појаве звезде Месијипе. Шго се тиче хришћанскога нредања, и у њему се свагде приказује звезда Месијина као несумњиви историјски Факаг. Од хришћанских писаца споменућемо св. Игњатија Богоносца, који је најближи времену рођења Христова. Он у својој посланици ЈеФесцима (гл. XIX.) описује чак и спољашњи вид ове звезде. По његовим речима „звезда је Месијина светлила јаче од свих звезда и светлост је њена очаравала; сви су се дивили новој појави тој, која је произвела на људе необичан утисак." Други као н. нр. Ориген 22 и бл. Јероним 23 говоре о њој као о комети, св. Василије Велики 24 о њој као о новој, ма да необичној, но пак говори ипак природној звезди. Значајно је, да се сва та стара историјска сведочанства потпуно иодударају са испитивањима новијих научника. Занас је особито важно испитивање генијалнога астронома Кеплера. Случај за то био је овај. 17. децембра 1603. г. настунило је сједињење две велике планете — Ј унитера и Сатурна у зодијаковом знаку риба. Друге године у септембру 1604. са првим двема сјединила се нова звезда прве величине, која је 1605. ишчезла и после се није ни нојављивала. 25 Ова знаменита ггојава у звезданоме свету цривукла је на се иажњу великога Кеплера. Он — као познавалац астрологије а зна21 О пјј ., Соп1га Се1вит I, 60. 22 Соп1га Се1аит. I, 58, 60. 23 Тодковате на XIX. гл. ир. Исаије. 24 НотП. 25. 25 ЕћгагД, \У188еп8сћаШ. КгШс. 1850. 2. АиС1. 8. 229.