Српски сион

В р. 1.

„СРПСКИ

СИОН."

С ТР . 7

беше: какав ћете ви одговор дати на зановед: дај рачуиа о делима својим?!. . . Да ли сте патње и муке у свом животу мирно и без хуле на, Бога и свето име његово подносили? Нисте ли се кадгод огрешили о поштење своје? Нисте ли позавидели ближњему на иметку његову ? Нисте ли можда кадгод презрели поштен рад својих руI у, па се недозвољено латили туђег добра?-Нисте ли у својој сиротињи заборавили и на невољу свога ближњег?.. Не дишете ли можда и сада осветом против онога, који вас је негда тлачио, а сад га је зло сгигло, на ишчекује номоћи од вас?! . . Мислите, шта ћете тада одговорити, кад затражи Господ рачуна о делима вашим! . . . Љубазна браћо! Дапи и минути вашега рада су избројани; ваш је свршетак ближи, но што ви можда и мислите. Па и сада, док вам то говорим, јури ваше време без прекида, јури у неповрат, а када бих могао, да вам скинем застор са ваших очију иа да погледате у будућност . . . можда би нобледели, можда би се грозили и задрхтали, кад би видели, колико је мало дана до последњег вам дана! . . • Хришћанине! Сећаш ли се оног страховитог дана, имаш ли чист светиоиик и доста уља у уљаиици да сретнеш небесног жениха, пеумитног судију ? Свршио си једну годину живота па се сад обазри на њу, да видиш, шта си све у њој урадио ! Обазри се начеониче и власниче, како си ноступао с људима Божјим? Да ли си се свесрдпо бринуо о њима, како ти то дужност и заклетва налаже ? Обазри се судијо, како си судио, кога окривио а кога оправдао ? Обазри се господару, како си са слугама сво.јим постунао ? Обазри се слуго, како си и каквом савешћу свога господара служио ? Обазри се родитељу и учитељу, како си своју децу васпитао? Чему их учио? Обазри се чедо и учениче, како си свога родитеља ноштовао? Обазри се мужу и жено, како сте верност једно другом чували? Обазри се трговче, како си куповао а како нродавао ?

Обазри се сваки Хришћанине и на то, што и сада мислиш и што радиш? Пази, да рачуп твој буде тачан! Пази, да ти доброчинства преостане и за ову годину на претек. Небој се свршетка твога ни дана суднога. Бог ће те спасти, само ако ти хоћеш ! Обазри се и ти душо моја, како живиш, шта љубиш а шта мрзиш, шта радиша како говориш, у чему ти је утеха а у чему нада. Призрн \|"СЛћ1ШН Л1А ГоСПОДИ КоЖЕ /МОИ, П(1осв 'кти очн <иои, дд не когда усн^ кх слкртћ (Пс. 12, 4.) Л/Инн.

Помен митрополиту Стевану Стратимировићу. Као сваке тако и ове године учиљен је достојан помен великом добротвору српске сиротиње митрополиту Стевану Стритимировићу, „оснивачу Карловачкога Благодјејанија и . Тај акт дужног и захвалног пијетета врши се и у Саборној Цркви Карловачкој и у „Благодјејанију" свагда на дан првомученика и архиђакона СтеФана од како је преминуо неумрли оснивалац „Карловачкога Благодјејанија". Тако је и ове године прослављена та свечана успомена, спојена са најтоилијом захвалношћу нитомаца Стратимировићева „Благодјејанија". На служби Божјој у одређено време освећеио је свечарско Благодјејанско кољиво, а за тим по свршеној литургији учињен је помен души митрополита СтеФана и оснивачима и нриложницима гимназије карловачке. По свршеном црквеном обреду изигаао је пред скунљени народ у цркви и иред своје дру гове ученик УШ. разреда овдашње гимназије, Славко ЈевриЛ, да се у својој беседи одужи и у име својих другова достојну хвалу ода заслужном карловачком митронолиту, као оснивачу „карловачкога Благодјејанија", а уједно и достојну хвалу ода и великом меценату срнском, карловачком грађанину, Димитрију Анастасијеви%у Сабову, оснивачу карловачке гимназије. Захвални говорник износио је у крагким цртама иросветне прилике српскоганарода од првих почетака просветнога рада српског на дошавши до времена Стратимировићевих изнео је у нуној светлости значај Стратимировићева рада на цр-