Српски сион

Стр . 26.

„СРПСКИ сиов. и

Бр. 2.

пуно савршени, али због неверства из њега изгоњени. Од њих је постао сав род људски. На дадеком истоку у старих Кинеза постојало је предање, по коме је стари дух Хоанти пре свега створио чокека и начинио дка пола. На другом једном месту опет говори се, како је неки Мингоа (свакако бог) узео жуту земљу и од ње начинио човека, а од тог створеног човека потекао је цео род људски. У наше време неки образовани Кинез скупио је сва казивања што их је могао наћи о боговима. Из њих се види, даје, првога човека створило највише биће, да први пар људи беше срастао мвђусобно и да је место одела пмао појас од лишћа. (Наотавиће се.) Беседа. на нову годину 1901. „Кбдите о\-кв км сокершеии, гакеж< Отбцх клшх нскЕснин свкершенх естк". (Мат. 5. 4 8.). Данашњи је дан важан и знаменит у историји човечанства, јер дапас, у име Божје, улазимо не само у иову годину, но уједно и у ново столеће, а наиме двадесето, од како се Снаситељ Света са својом науком на земљи нојавио, Па као што је сваки Хришћанин дужан обазрети се на нрошлу годину, те се занитати: како је ту годину у погледу својих хришћанских дужности нровео, тако и народи, науком Јеванђеоском нросвећени, стунајући данас у ново столеће, треба да се обазру па нрошло, и даду себи рачуна о томе, како су га провели као људи и као Хришћани, — а ово је нужно због тога, да би се људи у својим дужностима што боље усавршили, и тим задатку своме, који им је од Бога назначен, успешпо корачали. Прошлост је мати будућности, учитељица живота. У нрошлости се као у огледалу јасно види, какви су људи са својим врлинама и мапама, и какви треба да буду, да би у врлииама напредовали, а од мана и порока својих клонили се. Прошло XIX. столеће иазвали су људи „веком нросвете". Да ли му тај дичии назив у истину ириличи ? Тешко је на то '

одговорити са „да" или „не", нарочитоје то тешка у једпој ио своме нростору ограниченој црквеној беседи. Ако бацимо само један летимичан ноглед на ирошло столеће, видићемо, да је у шему човечанство знатно напредовало на свима нољима знаности и радипости, у свима струкама науке и уметности, којима се човек заиста дивити мора, и да је ностигло такве усчехе, о којима човек у прошлим вековима ни слутити није могао. ЈБуди и народи, духом времепа руковођени, рекао бих, иадметали се јецан с другим, који ће што више у нросвети коракиути и разне умогворе и вештипе изпаћи, којима ће се род човечји у животу свом користити моћи, Па и наш срнски народ, који је вековима чамио у сужањству, када се видио у златпој слободи, трудио се, колико су му силе и прилике донушгале, да не заостане иза нанретка свога времена, те је и он у прошлом веку отварао ниже и више научне заводе, и сгварао себи просветпа огњишта, из којих се светлост науке у народу на све стране благотворно распростире, а у том је шта више осталој браћи својој у гдекојем погледу и предњачити умео. И ово је, све скуиа узевши, свакојако : сјајан уснех богодапог разума човечјег и светла страна нрошлог века, који се јучерашњим даном завршио. Но носмотримо, љубазни Хришћани, и другу страну, страну моралну, наравствену, која је такође битна особина нрироде човечје, и у којој се иајлепше огледа слика Божја, по којој је човек саздан и пауком Јеванђеоском нрепорођен. Да ли је човечанство и у том ногледу иапредовало и узвишеном задатку своме задоста одговорило? — Но ту већ наилазимо на врло тамне слике и немиле појаве, које иам се на први поглед указују, те не видимо оне сагласности између умног и иаравствеиог живота његова, која је неопходио нотребиа, г да буде савршеп, Божји човек и за свако добро дело ириирављен". (II. Тим. 3. 17.). | Напротив, рекао бих, да у колико је човечанство умно напредовало, у толико је више морално заостало. У место богодане вере, без које човеку пема спаса, ни на