Српски сион

6р. 2

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 27.

небу ни на земљи, видимо како се у свету проповеда и шири охоло безверје; уместо благородства духа, којим човек ваља да се од осталих ствари одликује, налазимо саможиву себичност и груби материјадизам, у ком је свет дубоко огрезао, те који је многа зла и невоље нанео како у привнтпом тако и у јавном животу. И заиста, дух просвећенога човека мора се дубоко потрести, кад погледа, како и у прошлом веку често јачи и силнији слабијег угњетава и прогони и како се осећај правде и милосрђа све више губи у друштву човечјем; кад помисли на оне грозне ратове, који још и данас ве престају, у којима је толико невине крви проливено, толико плодних поља опустошено, толико села и градова у прах претворено и толико породица у црно завијено. Када велим на све то и томе подобно помисли, онда се човек и иехотице запитати мора: да ли смо ми заиста живили у веку просвете, ил у веку мрака и дивљаштва? . . Права иросвета захтева, да се људи усавршују умно и морално подједнако, да се у свему поштује закон Божји, који налаже, да људи и народи, као децаједног Оца, живе у миру, љубави и међусобиом поштовању, да се сваком своје иризнаје и одаје, и да свима на Божјој земљи добро буде. Оваку је науку свету донео пре 19 векова на земљу Овај, који је о Себи праведно рећи могао: „ Ја сам свешлосш свету, ко иде за мном, нсКе ходиши по шами" (Јов. 8. 12.); Онај, о чијем се рођењу зачуо лик небеспих војника: „ Слава Богу на висини и на земљи мир, ме$у људима добра воља (Лук. 2. 14.). 0, кад би се људи и народи свим срцем и душом обратили овој науци божанственог Учитеља, коју су данас по грешној природи својој лакоумно занемарили, кад би се и они придружили збору небесних анђела, те настојали, да одају славуБогу добрим делима својим, да теже за благословеним миром, као главним условом напретка у свима струкама благостања човечјег, — како би на земљи све друкчије било него данас! Међу људима би заиста овладала добра воља, и човечаиство би се могло радовати своме бићу иа земљи.

Да ли ће ново столеће у том нравцу кретати се, да ли ће поправити оно, што је у прошлом погрешено, и донунити што је у њему пропуштено, да ли ће доиети нове благодети роду човечјем, те да се назове веком мира и љубави, веком правде и слободе, једном речи : веком човечносшц?.. Молимо се Богу, љубазни Хришћани, да тако буде, и надајмо се, да ће у том духу иорадити сви позвани чиниоци: и црква и школа, и друштво и држава, као и сви прави пријатељи човечјег напретка и благостања, а „ Госиод Ке дати креиости људима својим и благословиЛе људе своје миром " (Псал. 28. 11.), те ће у скупу народа и за наш наиаћени народ бољи дани наступити у новом столећу, којевам свима срдачно поздрављам. А.мин. Говорио у Земуну. Ј. Вукадиновић протопрезвмтер.

Вићентије Ракић, као проповедник. Написао Сава Петковић, сврш. богосдов. (Наставак) Осим њега има још један буквар, који је, но Руварцу, 14 штампан или 1764. или нешто пре, а прештампан 1767. г." Натпис му је: „Њркое ученУе ртАфммх оучитнсА книгх пислшш смежскилш , назч1Б<нлш К8ккарћ", а написао га је ваљада Захарије ОрФелин.' 5 Карактеристично је, што се у предговору његову спомињу два буквара : „Московскш меншШ од 1759." и „Шевскш болгаји од 1785. г." То је доказ, да је било још идругих старијих букварева. Но најстарији буквар у насјесте т. зв. Граматик. Њега је написао један од пратилаца Арсенијевих Кипријан Рачанин 1717. г., 16 а израђен је по синтетичком методу. 17 Материјал свих ових букварева, које смо у свези с првим споменули, махом је богословске садржине. У њима се налазе 14 Годишњица ХШ. стр. 276.-278. 15 8с1)а(Т. Оезсћ. (1. зегћ. Ш. 8. 363; Гласник XXXIV. стр. 6; „Писма Нл. Атанац. о сри. правоиису" (Беч 1845. г.) стр. 54. 16 Гласник XXXVI. стр. 53 — 60.; Иот. срп. књиж. стр. 182. 17 Иадааи се у књижници срп. ученог друштва у Београду и то у рукопису.