Српски сион

Стр. 28

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 2.

већином молитве, неке изреке из Св. Писма и из других црквених књига, и неки стихови. Само у ОрФелинову буквару има још неких ствари из земљопиоа, историје и т. д Дакле, као што казасмо и доказасмо, буквареве оне иије донео Суворов. него секретар митрополита Мојсија Вл. Малаеско. Суворов је, за владе Петра Великог, дошао у Србију, одакле је између 1726. год. и 1728. год. морао прећи у Карловце. Ту је ностао учитељем у карловачкој „малој школи", која је ностојала још нре 1712. год. и у којој је исте годипе био учитељем Василије Мошковит (из Москве). 18 У то доба беху Карловцикултурнии просветницентар срискога народа, Из њих су се ширили благодатни зраци нросвете и пауке у све слојеве народа српског, а подгреваху их свесне иоглавице црквено-народпе. Тако је митрополит Вићептије Јовановић нозвао и довео из Кијева (1732/33.) учитеље Манојла Козачинског и Јована Мипацког, који осповаше у Карловцима „велику школу", где се иредавало на латинском језику. С њима је дошао тада и Василије Крижзновски, потоњи проповедник код бачкога епископа Висариона Навловића. И у Н. Саду основапа је у то доба такова школа, којој је исти Василије био оспивач и учичитељ и где су се спремали кандидати за свећенички нозив. То је т. зв. „Духовна колегија". Она је живовала од 1740 —1750. а свакако и дуже, јер је око 1765. г. учитељевао у њој и чувени историк Јов. Рајић. 1У Осим школа у Карловцима и у Н. Саду, осповаше се тада још и школе у Осеку и Даљу. У Србији је међутим било још 1733. три школе и то у Београду, Гроцкој и Пожаревцу. 20 По смрти Вићентија Јоваиовића (1737.), наступа онет застој у просветпоме животу српскога народа. Карловачка школа нрестаде и тек је обпови врли митроп. Павао Ненадовић, ступивши !4. јупија 1749. па натријарашки престо. Он је основао и школски фонд за издржавање школе иод 18 Ист. срп. књиж. стр. 180. 19 ШД стр. 180. 20 Пом. Годишњида ХШ.

именом: „Каса покрово - богородичнмхљ школ-б Архј-Епискоше и Митронол1е карловачке", који се данас називље „клирикалним фондом . 21 Осим ове, ностојале су тада још и мале псалтирске, часословске и букварске школе. Наставни илан латипске, словенске и осталих малих школа шгамнао је проФ. Г Б. Магарашевић у „Програму гимназије карловачке" за г. 1896.—97. иа стр. 6 —12. Наследиици митрополита Ненадовића слабо су се брииули за просветпи нанредак свога народа, те ни ие урадише пи шта на школском пољу. Народ је до душе више пута иодизао свој глас у корист школства и подпосио молбе, да се заведу и виши школски заводи. Тако на карловачкоме црквено-иародпом сабору 1774. г. иодастреше нар. иосланици највишем месту своја гравамина и молише, да се „место осам клирикалних школа оснује једиа честита гимназија, која би поред алумната спремила ваљано образоване свештенике." Али се жеље те ие иснупише, јер је Регуламентом од 1777. обуставл^епо оспивање таког вишег просветиог завода. 22 Влада то пије могла из „важпих узрока" донустити, или ако је и донустила, то само тако, да се такова школа оснује ијш у Н. Саду, или у Темишвару. Митрополит пак са клиром, па и сам темишварски сабор (1790.), желели су и одлучио захтевали, да се нодигне у Карловцима. Свеонћа та ?кеља била је иајзад испуњена стунањем СтеФана Сгратимировића на митр. нресто. Митр Сгратимировић беше човек велика духа и добра срца, које је увек тонло куцало само за добро, срећу и ианредак милога му народа. Он је био велики ноштовалац књижевпости и десна рука сувремених књижевпика сриских, које нотпомагаше материјално и морално. То се види из једпог писма Григорија Трлајића од 7. маја 1806. из Петрограда, "у којем се захва .1вује митронолиту, што се иријатељски одпоси чак и ирема његовој (Гри21 Програм срп. вел. гим. карлов. (1896 — 97. г ) стр. 4.; Први извсштај сомборске иреиарандије 1802/3.; Школски лист 1881. г. а потање о томе Фоиду види у „Позшш и одз стр. IX. и X. 22 Сп. „Програм" стр. 13. и 14.