Српски сион

Шл^

Год. XI.

Бро| 3.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ. ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛЛВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 21. јануара 1901.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. ЖШШПг БОЖЈОМ МИЛООТИ ПРАВОСЈ1АВНИ ЕПИСКОП СРПСКЕ Е1ШСКОНИЈЕ Г. КАРЛОВАЧКЕ Часном и пречасном свештенству и љубазном у Христу стаду свом: Хрисшос се роди! Да је благословен Бог наш, Који у безмјерпој милости Својој удостојава смјернога слугу Својега, да и ове годиие, као и до сад, у слободи Духа и радости срца свога, запојати може: „ПрТидите, козрад8= ел1са Гдки". . . ( г Дођите, да се радујемо Господу". . .). Радујмо се сви Господу и Спаситељу нашем, који се данас благоволио родити од пречисте Дјеве Марије!. Рај, који смо непослупшошћу изгубшш, Он нам је отворио; слободу духа, коју је гријех заробио био, Он нам је повратио; мир и спокојство срца, које смо неваљалством разорили, Он је с пеба донио и међу људима утврдио. . . С тога и опет: „Пршднте, возрадВмсА Гдки!". . . А. да та радост наша буде за нас и спасоносна , ваља нам, браћо,

иримити и усвојити све те благодатпе дарове, што нам их доиесе и дарова Господ наш, Исус Христос. Да, љубазни моји ! И слобода духа, и мир и спокојство срца, и ако је то од Госнода и у Господу : зависи од нас и од наше воље. Благодатне дарове Своје Господ само нуди слободпој вољи нашој, Он их ником пс нашурује, никога не присиљава Не примимо ли и ие усвојимо ли ми, љубазни, благодатних дарова тих, знајте, да нигда праве слободе стећи ие ћемо, нити ће нам икада срце наше осјећати светог Божјег мира и снокојства, пити ћемо се, ирема томе, игда повратити у изгубљени рај наш. . . . Па како да ми удесимо, и којим средшвима да се послужимо, да примимо, усвојимо и у крв своју претопимо прекрасне и спасоносне дарове те, од којих нам долази срећа, радост, и блажени рај наш? Лако, браћо моја, јер и то нам је показао, дапас рођени Спас наш ! С тога о том би, љубазни моји, данас да говоримо ми. Повијест данашљега празника зпадете ви сви. С тога је пе ћемо нонављати ође. Једпо ћемо само из те повијести истакнути и пред умне пам очи