Српски сион

Стр . 56.

„СРИОКИ сион. 6

В р . 4.

лости наших ближњи искрено осећа; треба да смо му захвални на превеликој милости и милосрђу, што нас је к' себи нодигао, те нас удостојио сваке среће и радости овога и онога света и што није донустио да нод тешким теретом греха пропаднемо, него нас спажном својом десницом води на правоме путу спасења. У томе је дакле дубоки значај данашњега светлог празника „Рождества Христова," кога вам овим поздрављајући желим: да се утврди у вами свима вера у Христа и ГБегово божаство, како би сви радосно могли запевати песму анђелску: „Стива јЈХ кк1шни^х ЕогВ". . .! Амин. Дано у Будимпешти пред нразпик „Рождества Христова" 1900. год. Горепоменути смирени епискон Ј1 у к и ј а н.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 јединетву рода људеког. (Свршетак.) Често баш у истој раси, у истом на роду налазе се грдне разлике у том погледу. Тако, знаменити немачки антрополог Рег1:у вели: „Немачка мушка лубања разликује се од женске својом величином (оне се односе ме^у собом као 100: 97 у хоризонталном обиму и као 100: 90 у величини мождане шупљине и тежине мозга), а још више својим типичким обликом — више чак него и многе лубање различитих раса ме^у собом". 1 Али ипак све те разлике много су незнатније од оних, које сретамо код животиња истога рода и исте врсте. — И у новије време учене специалисте по паралелној анатомији (камо као специалност спада и наука о лубањама) — брижљивим и тачним анатомским мерењем и сравњивањем лубања по разним методама — тврдо се уверише, да не постоје никакови стални и основани знаци, којима би се тобоже основно разликовале лубање разних народа, те 1 — АпШгоро^^. Уог4гЦјЈе стр. 70; срав. — ЕћгагД, — Аро1одеМк св. 1. стр. 260 и даље.

слично поменутом немачком антропологу Рег1у — доказују, да се разни облици лубања (више округли или више дугуљасти, са већом или мањом можданом шупљином и т. д., 2 налазе не само у извесних народа, већ скоро сви по свим народима —■ дакле опћи су целом човечјем роду. По томе дакле на основу јасних резултата експерименталних истраживања разлике по облику и другим својствима лубање, никако не могу послужити као аргуменат против јединства рода људског. Ну противници те истине често су даље још покушавали да равлику разних народа по боји коже — истакну као сњ гуран аргуменат у корист своју. То је додуше једна најоштрија и најодређенија разлика меЈју народима. Кавкаско је племе наиме беле боје, монголско — жуте, етиопско — црне, американци — бакарноцрвене, малајци — тамно-циметасте и т.д. А највећа је ралика у том погледу међу народима беле и црне боје. Но ни та разлика, при свој оштрини својој није кадра да нас увери, да ти народи немају у корену своме најтешњу крвну везу. Те разлике учене специалисте разјашњују дугим пребивањем разних племена у разним климатима, те утицајем ваздуха, миазама, хране и т. д. 3 — И ма чим се то тумачило, она ни у ком случају не даје ни најмањег основа за претпоставку, да бела племена имају своје прародитеље, а црна опет својо — црног Адама и црну Еву. У то необорив је факат, да ме|у тим племенима има прелазних степена у боји коже. Тако н пр. у јужних народа кавкавске расе нека арапска племена имају врло тамну боју коже, да се по њој приближују неким народима етиопске-црне расе. С друге пак стране нека негарска (етиопске расе) племена знатно се разликују по боји коже од црнаца (етиопљана), те се делом приближују монголској, а делом кавкаској раси. Хотентоти н. пр, имају као и други негри оштру косу, пљоснате носове, дебеле усне, — али се 2 Види Кеизсћ, — ГНе ВЉНзсће ЗсћбрЉп^в ^езсШсМ« стр. 140 — 150. 3 „Порекдо човека" од Дарвина у руском преводу стр. 184—189.