Српски сион

Б р . 5.

„Огаски сион *

С тр . 79.

церкве, сочиненное и говореное — — С ђ приложетемЂ молитвв1 испов^данјл кђ Богу, творен1е свнтители Димитрјн Ростовскаго чудотворца", 22 и „Слово имуш,ее говорено 6 б 1 тб в г б 1. денБ Јапуарја 1809. па смертв блаж.-почившаго полковника росс. Г. Алекоапдра Осипова, но препатствовано по причип^ новаго года." (Вепец. 1809), 23 ијош једно под натписом: „Краткан бесћда о злоупотреблен1и дувана" (Вен. 1810). 24 Од свих ових проповеди нама је дошао до руку само зборник под 2.) Остале не могосмо, при најбољој вољи, нигде наћи. Али и из тога, што имамо, моћи ћемо добити доста јасну и ако непотпуну, слику о Вићентију као проповеднику и вредности његових проповеди. Приступамо, дакле, разгледању тога зборника, који садржи 53 проповеди поређане но хронолошкоме реду и то од проноведи на „Обрезање Господ ње", па до „32. иедеље по Сошествш". (Настави^е се.) 22 Нов. 73. 23 ШаФ. 470 Нов. 81. 24 ШаФ. 451; Нов. 86.

Њ. Виеокопреоевештенство Нићифор, Митрополит Рашко-Призренеки, Егзарх Горње Мизије итд. итд. „Цариградски Гласник" доноси овај животопис митроиолита г. НићиФора. Рођен је 4. Децембра 1862. год. у селу Баранди, у Војничкој Граници, недалеко од Београда, од добрих и угледних родитеља Петра и Олимпије. У месту рођења свршио је основну школу, а затим у Београду продужио даље учење. Монашки чин нримио је у манастиру Враћевшници, а код чувеног старешине архимандрита Гаврила, 14. Септембра 1880. г. и своје световно име Никола заменио и именом НићиФор. И ако је био саевим млад кад је рукоположен за ђакона, њега је већ 1. Марта 1881. год., у недељу православља, ондашњи Жички епископ Вићентије, у чијој је епархији манастир Враћевшница, но дозволи митронолита Михаила, рукоположио у Карановцу за нреевитера, а водио је и на даље о њему бригу као доброме сину, и дао му могућности да у Београдској Богословији настави своје стручно школовање. Год. 1889. евршио је са врло добрим успехом

Богословију и награђен био од проФесорског савета. Како се особито одликовао као црквени иојац, њега су у Богословији волели сви наставници а нарочито протојереј Живојин Јовичић, садашњи архимандрит Кирил, и изабрани скопл,ански митроиолит г. Фирмилијан, који му је и саветовао да и дал>е учи. И сам је желео да продужи богословске студије, иа у толико радије послуша савете и у Августу 1889., дође у Цариград, и упише се у Богословију на Халки. Ту се бавио изучавањем грчке Филологије, догматичног богословља и историје хришћанске цркве. Та изучавања довршио је 1892. г., када је положио испите. Тада се вратио у Србију и у архијерејској канцеларији пок. митроиолита Михаила радио четири месеца. Исте годиве у новембру митрополит Михаило произвео га је за синђела, и његовој управи поверио чувени манастир Раваницу. Идуће, 1893. год., у марту, њега позове одбор српске гимназије у Цариграду за проФесора хришћанске науке, и како је ту жељу гимназијског одбора одобрила и Васељенска Патријаршија, НићиФор се одзове нозиву и дође у Цариград. У тој је гимназији био наставник, а неко време и управитељ до марта месеца 1896. када га Њ. Св. Антим, тадањи Ваеељенски Патријарх, нроизведе за архимандрита. Будући извештен о спреми и снособности НићиФоровој, ондашњи Сконљански митронолит Методије молио је Васељенског Патријарха да му пошље архимандрита ИићиФора за протосинђела, НићиФор се радо прими да иде у Скопље и да тамо развије благодетан рад, са чега му је тамошња настава и данас благодарна. На томе месту остао је до почетка јула 1897. г. Догађаји, који су се у Скопљу и у митрополији развили поводом смрти митрополита Методија, истакли су архимандрита НићиФора и као родољуба и духовника, који је желео да у црквеним стварима влада ред, и да се помаже свако нредузеће које иде у нрилог Великој Цркви. Архимандрит НићиФор, који се из Цариграда био вратио да продужи свој саелужни рад, буде одмах за тим нослат на острво Патмос, где је, по одлуци Патријарховој, остао четири месеца, и где се занимао књижевношћу, изучавајући и организацију разних цркава у Сирији. Међу тим су се догађаји у области Вас.