Српски сион

Б р . 5.

„СРПОКИ

сион.*

С тр . 73.

пркоса, опадања; одбаците од себе гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих; те се обуците у срдачну милост, доброту, понизпост, кротост и трнљење, сносећи један другога и ништа не чинећи уз иркос и за празну славу, него нонизношћу чините један другога већег од себе. А ако пак упадне ближњи ваш у какав грех, ви иснрављајте таковога ду хом кротости, чувајући себе да ви не будете искушани. Господ Исус допесе људима мир узвишеном науком Својом о л.убави к Богу и ближњем, која је основно начело хришћанског живота и таким начином проповедаше мир опћи. Ако међу хришћанима не бива свагда мира: то се ово нротиви закону јеванђелском и потиче из страсти људских, које потпуно не може истребити ни јеванђелије, кад то не ће сами људи, те у том није кривице до јеванђелија већ су кривци сами људи, који руше темељну заповест јеванђелску ради својих греховних тежња. Стога, љубазни моји, да се не огрешите о закон јеванђелски, извршујте заповест тога закона: Љуби Госиода Бога свога. Ово је ирва заповест. И друга 1в као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. Друге заиовести веЛе од ових иема (Марк. 12, 30—31.). Ова реч Христова да се богато усели међу вас, верии моји, јер ко љуби другога закон испуњава; јер ово: пе уби, пе укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: љуби ближњега свога као самога себе. Но не љубите се, љубазни моји, речју ни језиком, него делом и истином. У љубави се савршујте, у љубави иоучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабЈ, сносите свакога, јер љубав дуго трпи, милокрвна је;љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, не чини што не ваља; не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радују се, неправди; све сноси, све верује. свему се нада, све трпи; љубав пикада не престаје, — и Бог љубави и мира биће с вама. Кх челок-кц^а влаговоиени, благовољење или добра воља међу људима или пак благовољење или добра воља према људима —

поје Анђели. Искупљење показа сву величину Божјега благовољења и љубави Божје ирема људима стога је искупљење дело највише и неисказане љубави Божје према човеку-грешиику. Бог, но бескрајној светости Својој, нжавидитх ксАкое веззакони (Псал. 5, 5. 6). Оп је сама светост и само је к светоме обраћена љубав Његова, само к благоме, доброме — благовољење, добра воља Његова. Благовољети к греху Он исто тако не може, као што и пе љуби греха. Стога гренш род .људски, од доба нрвог греха свога, навукао је на себе гњев Божји, те удал^ен би од милоснога погледа љубави Божје. Па кад се, као нгго говори Анђеопроноведник, роди људима Сиас Христос Госиод , то значи: да се Бог обратио к људима са Својим благовољењем. 0 душо која тугујеш грехова ради својих! страшиа, грозна је за тебе светост Божја уз мноштво грехова твојих! Сачувај свети страх у дубини својој, јер ће те он избавити од многога зла. Чујеш анђелских ликова ној : кх чмоЕ-кц-кх* вла» гоколжп. Свети Анђели не могу казивати онога што није истинито. Стога припадни са душевним бременом твојим пред Спасом Христом Господом. Када је Њега ради благовољење Божје према људима: то без сумње ниси ни ти искључена из тога броја. Припадни са свима гресима твојима пред Снасом, јер кад је од Њега спасење за све, то је без сумње и за тебе. Са скрушеним срцем обрати се к Њему моиитвом усрдном: Ти си једини над мој, Христе Спасу; снаси ме од праведнога гњева Божјег, који ме постизава са грехова мојих. Са Тебе је благовољење Божје према људима, обрати и к мени недостојноме благовољење Оца небескога. Па ходите, љубазна и верна браћо, ноклонимо се и припаднимо своме Снасу Господу Исусу Христу и са непоколебљивом вером, као оно апостол Петар, нред лицем свега света признајмо и исповедимо ову свету веру пашу изричући са уверењем ума и срца Исусу Христу: Тћ1 еси ХрУстосх Омнх Бога жнвагш. Отворено је срце наше за Тебе, јер га испуни преизобиљна љубав Твоја, на ништа да