Српски сион

С тр . 74.

„орпеки

сион и .

Б р . 5.

нас не одвоји од Љубави Твоје, ништа да не затвори уста наша за славу Твоју, пишта да не поколеба мир душе наше, који јо.ј даде вера у Тебе и буди с нама Својом милошћу и Својом благодаћу, као што си нам рекао: Љх есл»к сх калш во КС А ДНН ДО СК0НЧЛН1А к'ккл. Укрените, љубазни моји, ову и овакову веру у срцу своме и тада ћете осетити сву духовну радост даиашњега нразника, који нреобрази свет и отвори рајскога блаженства двери. Нека цвати вера та и нека напредује хришћанска иобожиост у народу моме, те иека се с вама, ворни моји, хвали црква иравославна и нека се од вас свуда и свагда слави Бог и Сиас наш Исус Христос. У овом духу и љубави, у тој радости и весељу иоздрављам и ја вама, љ>убазна и верпа браћо моја, данашњи благдан и и све оне народнога живота нашега лепе а светом црквом освећене обичаје/с којима и у којима ћете ви као добри хришћани и прави синови свете цркве православне весело провести данашњи благдан. Па у тој духовној радости са великога данашњега благдана нружите друг другу руку помирења, те се духовно ижљубимо сви редом и рецимо : Мир Божји! Хрисшос се роди, ваистипу роди, иоклањамо се Христу и Хрисшову Рождешву! У то име: Сретан вам Божић! сретна вам Нова Годипа! сретно вам свето Богојављеније! и достојно нрославили просветитеља срнског, архиепископа Светога Саву, великог нам код Бога застунника, закрилника и иокровитеља иросвете и школе српске. Па молећи се свагда Богу у молитвама својима молим се и сада: Да вас благослови Господ и да вас чува! Да вас обасја Господ лицем Својим и буде вам милостив! Да Госнод обрати лице Своје к вама и даде вам мир! Којему буди слава ва век векова. Амин. Дано у еиископској резиденцији НагиоЈ у Повоме Саду па предиразпсшво Гождесшва Хрисшова године 1900. од ро!јања Хрисшова, а еиискоиовања Пашега друге. Гореноменути смиренм епископ Митрофан.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Кратки цреглед иеторије Омилитике. Једна од најузвишенијих дужности духовних пастира јесте нроновед речи Божје народу, ова је дужност уираво нрва и главна у свој пастирској им радњи; стога је од неопходне потребе, да се духовни настири посебним унутствима приуготове за преважну службу нроноведничку. Оно је истина да сам Господк д<нтх глаголх киагок'ксгк8|01|нл»8 и влагодлтк сиокЕсе ко оутта к^нш^х ракшкх скон^х, (Пс. 67. 1.; Мат. 10. 19.) али је инак потребно и настојање од стране духовнога пастира, како би могао нск8сна поста'кити севе преда Вогожх, д-киатмА непостудна, пра'кш пракАЦЈа саоко ?!стиинК1 (к. Тим, 2. 15 ). У прва хришћанска времена, док су се благодатни дари Светога Духа обилније изливали, није црквеним учитељима ни требало правила за састављање проповеди, № извк'|тка во сердца оу-ста гааго'лау8 (Мат 12. 34.) Наставе Госиода Игуса Христа (Мат. 10. 19.. Мар. 13. 11., Лука 12. 11.) и светих апостола, поглавито светога аиостола Павла, што се даје дидаскалима. (Какав треба да .је проноведник: а, Тим. 3 2,—6. 10. 17., 4. 14.-10.; к. Тим. 1. 6,. 2 12., 3. 14. Тит. 1. 5.—9.; 0 чему да ироповеда: а. Тим. 1. 3.-15. 2. 7. 8., 3. 15., 4. 6.—11, 5. 3.—8., 6. 12. 17. 20.; Тит. 1. 3.-12., 2. 1.—10., 3. 1. —7. Како да проноведа : а. Кор. 3. 12., Римљ. 16. 18., Јефес. 5. 4., а Тим. 1. 1.-8., 2. 1. 4., 4. 30.; к. Тим. 2 16., 4. 2., Тит. 1. 4.; Јевр! 5. 12. 13. У иосланици Титу 2. 15. одређује аиостол и облике учитељства) јесу тек основи, на којима се има систематска Омилитика темељити. Појимајући у свем обиму важност проноведања речи Божје, свети оци и црквени учитељи, казујући дрци Божјој ревно и савесно вољу Оца небесног, оставише нам у својим делима много напомена о проповедничкој служби, а има и целих радова, у којима се са нарочитом сврхом и неким појединостима говори о узвишеној служби тој. Тако: Ориген, захтевајући да проповед буде и иродукт рада човечјега духа иод руководством праве вере, сам испуњава тај захтев, па истичући св. Писмо као главни предмет за ироповеди, тумачи га