Српски сион

е? 5

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 75

по правшшма алегссандријске херменевтике, и иште, да проиовед делује у исти мах и на ум и па срце, дакле, да поучава и назидава (т Ехос! XII.) — захтеви сваке добре Омилитике. — У делу Св. Јована Златоустога о Свештенству, у ком се говори о важности и тешкоћи пастирске службе уопште, говори се и о духовном пастиру као проповеднику на по се, посепце пак о важности, потреби и смеру проповеди као и о условима под којима она може користити (књига IV. и V ; Српски превод протопрезвитера Јована Вучковића. „Шест књига о свештенству," стр. 96.—117.) —Блажени Августин говори о тим нредметима на више месга у својој Хришћанској Науци (Бе с1ос1ппа Сћтиапа) а у Наставама за неуке (Бе са1е1п8ап<ЗЈз гисШзиз) посвећује сву 4. главу скоро искључиво Омилитици. — У делу светога Григорија Двојеслова „Пастирско старање" (Бе сига раб1огаН) налази се много и омилитичких правила и упутстава, особито у III. и 1У. књизи. — Сва та правила и упутства важе и данас. Али, пошто иста нису систематски изложена, а нека питања којима се Омилитика као наука мора бавити и не додирују, немају поменута дела научног обележја. — Амо би се донекле могла уврстити и СарМапа Карла Великог од 789. године, у којима се налазе упутства бискупима: шта њихови презвитери треба да проповедају, и где се ови опомињу, да, ослањајући се на апостолски символ, излажу у свези с тим и главне тачке хришћанскога морала, која упутства уосталом нису имала скоро никаква успеха. До XVI. века примењивана су на Омилитику правила опште Реторике, и према цветању и опадању ове цветала је и опадала и проповед. Најславни.је доба цветања проповеди беше на истоку у V. а на западу у VI. веку, чему је, дакако уз богословско образввање, много допринело и класичко образовање, поглавито пак у погледу спољашњег облика. Кад поче опадати наука на свима пољима, није се задржала на својој висини ни реторика, а с њом и проповед; кад су се пак остале гране науке почеле развијати, почела се и Очилитика научно обрађивати. Богословске науке добише особит полет у XVI. веку поводом реформације на западу. Почетке нове теорије за Омилитику даје Мартин Лутер у својим стоним говорима

(Т1всћгебеп) и нонеким другим делима. Лутерове назоре о теорији проповеди прибра и изда 1586. године Конрад Порта, под насловом Ра81ога1е БиШеп. Са особитим уважењем истичу протестанти Меланхтонова предавања о диалектици и реторици (Е1етеп1а гће1опсез), дизертацију му Бос1 соттипез и збирку мисли (Аппо1а1шпев т еуапдеПа). Зиатно поможе проповедницима и Урбанус Региус својим теоретским упутством Еогтике ^иае<3ат саи(ае е1 сЈгса зсапсМит к^иепШ сЗе ргесјршз сћпзћапае (1о1ппае 1ос18 (1536.) којим хтеде показати, како се треба иравилно и нопуларно (просгонародно) изражавати. Но први писац праве Омилитике јесте марбуршки богослов Андреас Герхард Хипериус, који у свом делу Бе Гогтапсћз сопсштћиз заспз зеи с1е т1егре1а1шпе зспр1игагит рори1ап, Пћп II први одељује црквено говорништво одсветовног. У I. књизи говори о проповеди уопште, у II. о врстама цроповеди. Од проповедништва се захтева: <1ос1ппа, тогит р1е1аз, зрт1из зеи ро1епИа јп Лосепбо ; материја ироповеди треба да буде: иШш, 1асШз, песеззапа; а облик: ћгеУ18, сШисГсЗа, ехр1апа1а и аг1ет (Пзз1ти1аиз; код свију одељака наводи примере (ехетр1а Шиз1па) из св. Писма, из Василија Великога, Јована Златоустога, Августина и др.; лепе напомене даје о деловима плана проноведи при чем развија мисао, да проповедник само онда може слушаоце поправити и ганути, аке је прво сам поправљен и ганут. Дело истога писца под насловом Торша 1ћео1о§1са, у ком говори како изналази и обрађује материја нроповеди, заостаје иза првога. Мање знатна су Ргаесер1а гће1опсае туеШшшз (1558.) Давида Христеуса, и Бе гаИопе е1 то<1о сопс10пап (П (1562.) Хиеронима Велера, те Ра81ога1-1Јп1епсћ1 Николауса Хемино — оба нотоња по Меланхтону. Пошто је касније схоластика и код нротестаната обузела мах у проноведи те ову снизила до средства за изнашање човечјег мудровања и стицања таште славе говорничке, јавља се у XVII. векупиетиста Филип Јакоб Шпенер са својим назорима о проповеди. У свом саставу РЈа с!езТепа одег ћеггИсћез Уег1аидеп пасћ ^611Нсћег Веззегип§ <1ег \уагеп еуап^еНзсћеп Шгсће (1675. — као предговор Арнтовим постилама) ирепоручује ироповедницима, да се окане износити са предикаонице своју велику