Српски сион
Крој 7.
„СРПСКИ сион
С тр . 111.
склопљен и удешен, да оцговара свима захтевима и правилима омилитике. Неке смо изузетке у иојединостима већ иавели Можемо још мимогред споменути проповеди: „На обрЗззаше", „ В ђ Неделш масоиустнуго" и још пеке, као врло слабе и рђаве и са техпичке стране и нрема унутрашњем карактеру црквеног беседништва. Али то је мали недостатак, а да би могао бацити у засенак многе лепе стране ових ироповеди, а да би им могао вредност побити. Бредност њихову гарантује прилична богоеловска спрема проповедникова, темељно нознавање Св. Писма и списа св. отаца, коме се уираво дивити морамо. На завршетку нашега прегледања овога зборника с погледом на спољашњи карактер, рећи ћемо укратко коју и о унутрашшем карактеру његову. Што си тиче тога, можемо копстатовати, да оне, са неким иезнатним изузецима у појединостима, носе па себи све црте, којима се одликују ваљане црквене беседе. Кроз њих провејава религијозност и библијски дух тако да, читајући их, обузима нас неко тајанствено миље и иебески осећај и душу нам обасипа нека божанска светлост баш као и ири читању Св. Писма. Ово згодпо имитовање библијске нојезије у проповедима В. Ракића, д& се разјаснити његовом неирекидном студијом Св. Писма, углед које је дух његов, рекби, срастао са духом Библије. Једино, што му се може у том погледу замерити, јесте недосгатак нацијоналнога духа у његовим проповедима. Но и покрај тога може Вићентије Ракић, према дару и вредности својих ироповедничких радова, стунити у нрве редове нроповедника словено-српских.
ЛИСТАК. Белешке из дрквено-школског и дросветног живота. У Митрополији Карловамкој. (Радња епархијских власти Епархије Будимоке) II. Еиархијски Административни Одбор у седници својој од 3/16. јануара 1901. г. под председништвом Његовог Високопреосвештенства господида еппскопа Лукијана, решио је, изиеђу осталих,
и ове предмете: Известиће се црквеие општине у П., и В. Б., да су добиле државне припомоћи свака по 200 круна. — Поводом непристојног писања Д. К. тутора у К. всл. СОдбору, подељен је истоме тутору укор и упућен је јереј С. Ч., да огранизацију црквене општине у К. спроведе, о чему ће се и всл. СОдбор известити с тим, да та општина није срнска, већ грчка, на коју би се такођер односио 9 §.-1Х. зак. чл. од 1868. г. — Известиће се всл. СОдбор, да осим њиме наведена 2 случаја до данас само ј. М. М. парох у М. потпада под дужност 9. §.-а уредбе о свешт. удовичком мировинском фонду и да ће овај одбор и у будуће на томе бдити, да дотичнн нови пароси наведеној дужности одговарају. — Узет је на знање извештај о резултату овршног укупљања парохијала у Почи. — Одобрен је избор једног скупштинара и */а цркв. одбора у Чипу. Упутиће се општина у Ч. да се обрати па ЕШОдбор ради получења припомоћи за издржавање своје школе. — Узето је на знање президијално расположење, којим је молба црквене општине у 0., 1П., М., ради получења годишње припомоћи из јерархијског фонда всл. СОдбору препоручена. — Издата је пуномоћ одветнику К. М. у Срп. К., да у оставини Ст. Н. може заступати интересе опгатиие у Срп. К. — Узет је на знање закупни уговор о издатој под најам парохијској земљи у Срп. Т. — Узето је на зпање држање ванредне скупштинске седиице у Б. и Д. С. — Позваће се све цркв. општине на поднесак допуна инвентара свога коренитог иметка, у колико то до сада још учиниле нису. — Предузети су извештаји окружних протопрезвитера о обављеним визитама у подручним општинама у г. 1900., те ће се издати општииама према примедбама и манама у истима сходне наредбе. — Поднеће се молба црквене општине у Ђ. вис. министарству ради получења државне припомоћи. — Умолиће се поджупанско звање у П. да дуг црквено-општинског разреза у К. оврхом даде укупити. — Известиће се црквена општина у Д. Н., да молба њезина од 8. дец. 1900. г. иалази своје решење у одлуци бр. А.О. 438/344 ех 1000. — Упутиће се перовођа у Б., да без знања и дозволе општинског председнка ие сме отварати званичне спнсе. — Известиће се црквена општина у Б., да жена, чији муж у другом месту живи, а развенчана није, не мора плаћати у Б. никаква разреза, пошто за њу муж у свом месту плаћа. Узети су на знање извештаји црквене општине у Д. С., да је дужницима дуг, који ће на зидање нарохијског дома употребити, отказала, и да се стара резиденција већ руши, да је свештенику свои из-