Српски сион

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 113.

ратп", оспм можда оних, бапг «з крила „Браникова", којима пред публикацијом иеких решења Саборског Одбора пе би баш срде заиграло од радости. А можда „Брапик" баш за то п није донео пзвештај о прошлим седницама Саборског Одбора, гато је у тима и таквих ствари било, да је некој господи његовој у интересу било „да их пико не чује". И да „Браник" није лукав! А лукавост као да је увек спојеиа с подлошћу. Зашто „Срн. Сион" није донео дотичпп извештај, ствар је проста, једноставна. Није му га нико иаписао. Но кад смо код „Срп. Сиона", онда би моглп ми овако питати: којим правом се траже извештаји о радљи Саборског Одбора? Да ли се публикује радља слпчпе власти, ма које и ма где? Питање је надаље: којим правом, којим резопом, п на основу које јгогике, траже те извештаје у „Срц. Сиопу" баш опозициопи листови? Којим правом у опште стављају захтезе па овај лист баш они, који тај лпст поткопавају, нротив њега драже црквене општине, држаље пстога необавезним нроглашују, а званичним га сматрају само онда, кад треба да га се нагрде и иа љему свој апимозитет и одијум да излију? Ми би све ово и сада оћутали, да малициозно коментарисање иеизвештавања о радњи прошлог заседаља Саборског Одбора није својол комичпом ироцедуром избило и у једној ппрамидалној ненстини, која се ночела експлоатисати већ и уводним чланцима. Неисгина је та изнесена у „Србобрану." Неистина је, наиме, да је Саборскн Одбор уништио радљу прошлогодишње Епархијске Скупшгине Епархије Пакрачке. Сабороки Одбор у прошлом заседању свом том учинио није, него је, по досадањем обичају, поднесени му извештај о тој скунштини и записник љезпп пздао једиом члану свом на ироучење ради реферата и евентуалног предлога у том предмету. Одлука, дакле, о радњи поменуте скупштине имаће уследити тек у седппцама Саборског Одбора које су већ ваказаие. У Србији (Нови Академици). Краљевска Сриска Академпја Иаука изабрала је за праве члаиове своје дра Жихаилп ВујиЛа, садањег министра спољашљих послова и Стевана Теодоровипа сликара. За дописног члана изабран је КондаковнЛ ирофесор Штроградског универзитета. (Велика Школа.) На Беликој Школи отпочео јс г. Гига ГершиЛ да предаје дипломатско право као нов предмет у правоме факултету. (Изложба). У мају месецу ове годпне бићо у

Београду међународиа изложба вештиие кувања, хпгијене и прехрањивања. Изложба ће бити под иротекторатом Њ. Б. краљпце Драге. У Еечу, Прагу и Будимиешти основапи су местии одбори за учоствовање на овој изло кби. За директора изложбп позван је Роберт Кулка. Председник изложбе биће мииистар прпвреде Др. МиловановиИ, а председнпк изврпшог одбора Стеван Ђурчић, председнпк срнског новииарског удружења. Изложба ће се отворити 12., а затворити 27. маја. У Русији. (Доброчинотво у Руоији). — Мало има народа у којпх је доброчипство тако развијено као у Русији. Руси, особито руски сељаци, сматрају да је тешкп грех ма чим не номоћн ономе који номоћи тражи или му потребује туђа помоћ, или не дати милостпњу. Отуда је Русији у поникло много добротворних друштава, која школују сиромашиу женску децу, номажу снромашне жене, девојке, људе, отварају радионице за опе којн рада немаЈу, граде станове за сиротињу, склоништа за старе и немоћне и за напуштену децу, отварају болнице и стручне школе у којима се омладина мушка и женска учи разним радовима, дају храну, одело и новчану помоћ нотребнима, дају номоћ младим Словенима за више образовање у великпм школама итд. У књизи „Русија иа крају 19 века," коју је спремио Коваљевски, а штампало руско министаретво финансија, изнети су подаци о доброчинству у Русији. Из тих података види се да је у Руспји било у 1897 год. 2362 приватна добротвориа, осим друштава које стоје под заштптом руске царице. Највише има друштава у Нетрограду и Москви, а на добротворне нотребе највише прилажу годшпње рускп трговачкп редови — око 1,125.000 рубаља, затим грађани, па занатлије, а за њима сељацн. Руско министарство полиције даје годишње један милијун рубаља, губернијски одборн дају још више. Осим тога дају доста поједини редови и еснафи, а варошке општине претекле су све. У години 1893 издале су варошке општнне 6,000.000 рубаља помоћи сиротињи. Добротворни заводн, које је пре 103 годппе основала царица Марија, и који сад стоје под заштитом царице Марије Феодоровпе, кмају преко 13 милијуна рубаља капитала. Годишње троше око три милијупа рубаља на разповрспу помоћ сиротињи. „Дарско човекољубпво друшгво" пма нреко двеста добротворпих завода; има преко 17 милијуна рубаља капитала, издржава заводс н сваке године издаје 1,050.000.