Српски сион

С тр . 114.

„СРПСКИ

СИОН."

Вр. 1

Најновија је добротворца установа „понечитељство" о домовима трудољубља и раднпчким домоввма. Ова установа стоји под заштитом младе царице Александре Феодоровне, основана је 1895, има 124 дома трудољубља ва одрасле и 34 за децу, 102 друштва која се брину о кућама друштвеним, 21 занатску радпоницу и неколпко десетака завода за децу, у којима раднице и радници остављају своју децу, док су иа раду, те деца имају негу и храну. Попечитељство има више од милијун рубаља капитала, а од државе прпма годишње 235.000 рубаља помоћи, осим што га помажу разни добротвори. Али све ово огромно доброчинство, које потиче пз царских дворова и из колибе, није довољно Русима, већ хоће да га регулншу законом. Руски државни савет, као закоиодавна власт, сада израђује закон о јавиом и обавезном доброчинству. „Г. Ц." Разне белешке. (Нов светоки језик.) — Пошто нису пмали успеха сви досадпшњи покушаји за проналазак светског језика п пошто ни од волапика нема ништа, латили су се неколико учених људи тога носла, да свету даду језик, којим би се сви служили. Већина ових учених људи сложили се у томе, да је јапански језик са своје јасиости и одређености најзгодпији, да сб прими као светски језик. — И од тога, разуме се, неће бити шшта! (Против ситних олова). У североамернчкој држави Новом Јорку поднели су у законодавпом телу заковски предлог, да се приморају издавачи новина, да у повинама не употребљују слова ситнија од петпта (од осам поена). Разлог овом нредлогу је у томе, што су лекари окулисте приметили, да међу Новојорчанима вид јако слаби, а лекари налазе узрок тој немилој нојави у томе, што се читају новине, које су штампане врло ситним словима. (Скице за банкноте.) На расписани натечај за најбоље скице нових австро-угарских баикнота стигло је 117 радова. Оцењивачкп суд у Вечу досудио је прву награду од 2000 круна Будимпештанском сикару Ладиславу Хегедишу; другу награду од 1200 круна младоме Србину Владимиру Жуианском, техничару у Прагу а питомцу „Матице Српске" у Новом Саду. Трећу и четврту награду, од 800 н 400 круна, добила су два, Вечка сликара.

Нове књиге. Православна српска парохија у Инђији крајем 1900. године. Написао Радослав МарковиА парох.

Ср. Карловци. Српска Маиастирска Штамнарија 1901. — Садржај: Предговор. Населење. 0 цркви. Школа. Верни ове парохије. Поље. Вројпо и имовно стање. Узроци пмовног пропадања. Именпк поседника и повришна поседа. Вројпо стање парохпје крајем 1900. године.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Бр. Е.К. 94. ех 1001. 12 1—3 С Т Е Ч А Ј. Расписује се стечај на нарохију I. разреда у Двору, нротопрезвитерата костајничког. Рок комнетовању траје до 12. (25.) априла ове годиие. Из сједнице Епарх. Конзисторије, држане у Плашком, 25. јануара 1901. Михаил. Дражбени Оглас. 13. 1-з Срнска ирав. црквена оиштина у Го,сно1)инцима држаће 11, (24.) марта тек. год. иосле подне у 3 сата дражбу на мањак за издавање градље капеле на гробљу. Прорачунска је свота 9000, круна, од којих \()% имају лицитантн као вадијум у новцу или вредносним папирима ноложити. Градњу само оспособљен мајстор може примити. Планови и прорачун се могу код долеподписане ошитине видети. Објашњења даје још г. Момчило Таиавица, архитект у Вудимпегати УШ. ЗгепИпгађа и!га 26. 82. У Госпођинци 9. (22.) Фебруара 1901. Српска правосл. цркв. општина у Госпођинци. Каменко Чешљар перовођа. С Т Е Ч А Ј. 7-7Расписује се стечај на овомеспој новооснованој четвороразредној мегаовитој правосл срп. вероисповедној гаколи. Дужности учитељеве су прописане гаколском одредбом од 1872. године. Плата јо учитељу 600 круна, коју ће уживати из Фонда „Св. Саве" у Карловцима, и 200 крупа у име паплате за стан и огрев, коју ће добијати од овомесне цркв. гаколске општине. Компетовати могу оспособљени учителл, који и испит из мађарског језика имају. Рок стечају до 1. (14.) марта 1901. год. У Сантову 2. (15.) Фебруара 1901. године. Председник цркв. гакол. ошнтпне Шандор Андрин.