Српски сион

Стр. 122

„ОРПСКИ

СИОН к .

Б р. 8.

У овоме духу кротак закон грађански осуђује и убијце не на смрт, но на живот, ма да је овај одлучен од живота честитих грађана. Што се тиче појединих људи, ако бл сваки мислио да ирисвоји себи нрава она, ио којима ради суд против преступника, или по којима ради врховна власт против непријатеља царства, то би се јавило готово толико страна, које ратују, колико је људи, који имају силу владати својим члановима. Свето Јеванђеље напомиње нам речи Христове: пикоме да нв чипитв силе, пиши кога да оиадате (Лук. 3, 14). Па ово знајући, Хришћанине, како се усуђујеш радити нротив заповести Христове? Нигде у св. Нисму не ћеш наћи, да ти се одобрава освета, да ти се одобрава зло чинити. Ако ти је зло учинио, опомени се науке Христове, која се у томе састоји да прашташ увреде. Ономени се оне наше пословице: ко тебе каменом, ти њега хлебом. То ће рећи, ко теби учини зло, ти њему учини добро; дакле, врати му добрим учињено ти зло. Ономени се речи св. Писма: ко ходи у иравди и говори што је право; ко мрзи па добитак од насиља; ко зашиску)в уши своје да не чује за крв и зажима очи своЈв да не види зла; таЈ 11е наставати на ви соким местима (Исаија 33, 15 и 16). Драги моји! Ваља признати, да нас има свакојаких ћуди, свакојаке нарави, свакојаких сграсти, а то бива нешто по рођењу, нешто по васпитању и образовању. Баспитање и образовање толико има унлива на наше наклоности, на наше страсти, да их је у стању да умекша и да ублажи и најопасније, или да их још већма изопачи. То вам је познато да има међу нама љутих и напраситих, а има благих, мирних и лењих; има убојица, а има мирољубивих; има пијаница, а има трезвених: има крадљиваца и варалица, а има чистих срца и правдољу бивих ит. д. Једном речи има нас добронаравних и злонаравних. Али наука, васпитање и образовање створи и од злонаравних да буду добронаравни. По цовесници света било је знаменитих

људи и у великом достојанству, који су били напрасити, па су се науком дотерали тако, да су се сетили слабости баш у оном тренутку, кад су хтели у напрасигости да учине зло, и одмах су се тргли и одустали од зле намере. Тако и ти, Србине, баш у оном тренутку, кад те иовуче срцо да се осветиш за учињено ти зло, тргни се, опомени се да си ти као Хришћанин дужан да прашташ увреде, и да се владаш по науци Христовој, па не враћај зло за зло, но ти му врати добрим; иосрами га добрим, па ћеш га окренути на добро. • Остави освету Богу; јер је Он казао: Моја је освета. Осгави учињену ти ненравду суду, да извиди и да ти досуди иравду, а не узимај сам себи право да судиш у својој ствари. Сиаситељ наш, учећи народ, заповедио је овако: гриљењем своЈим сиасавајтв душв своје (Лук. 21, 19). Дакле имај стрпљења, то ти .заповеда закон Божји, а то ти заиоведа и закон грађански; не буди на зло брз, не враћај зло за зло, но пре свега навикни се да победиш себе, да савладаш страсти своје, да савладаш злу нарав своју, иа онда не ће ти бити тешко да претрпиш увреде, па да иобедиш зло добрим. Да, онда ти не ће бити тешко да послушаш речи св. Писма, које те саветује овако: мрзише на зло и љубите добро, и иоставише на врашима суд, нв би ли се Госиод Бог над војскама смиловао на осшашак Јосифов (Амос 5, 15). Ако се навикнеш. брате мој, мрзити на зло, не ће ти тешко биги чинити добро; не ће ти тешко бити да победиш зло добрим. Лепо нас учи нророк Захарија: ово је шшо треба да чипите: говорите исшину један другоме, судише ираво и мирно па вратима своЈим; и не мислише Један другоме зло у срцу свом, и нв љцбите кривв заклетве, Јвр на све шо мрзим, говори Го■ сиод (8, 16 и 17). Овде ти, брате, саветује пророк и да не мислиш зло, а камо ли да твориш. И сами здрав разум казаће ти, да не чиниш зло никоме, јер онда се злу и надај, чини дакле добро, па се добру надај. Љубазни моји ! Огромно зло претрпеше први Хришћани. па чиме се победи то велико зло?