Српски сион

„ОРПСКИ

сион.*

Стр. 161

клан1( кх рлз8л1х ИСТИНК1. (2. Тим., 25.) Молимо ти се, милосрдни Господе, који нећеш смрти грјешних, услиши и помилуј и обрати га к светој Твојој Цркви. Амин. Оригинал потииеали" Смирени Антоније, Митрополих Нетроградски и Ладошки „ Теогност, Митрополит Кијевски и Галицки, „ Владимир, Митрополит Моековски и Коломенски, „ Јероним, Архиспископ Холмски и Варшавски. „ Јаков, Еиискои Кишињевеки и Хотлински. „ Маркел, Епископ, „ Борис, Епископ. Нрочитавши са разумјевањем дјела ЈГава Толстоја и дознавши за одлуку светог Синода руске цркве, сваки истинити и живи члан Православне Христове Цркве, мора се радовати у Господу, кад види да у наша религиозно индиферентна времена Православна Црква живи пуним животом. животом првих хришћанских вјекова, кад ,је вјера хришћанска обухватала све стране духовног живота вјерних. — н —

Дописи. Карловац 24. фебруара. Наша мала српска иравос.твна општина има врло леи, доста проотрам храм Божји, но је ирегла свом снагом својом, да свој храм што лепше украси, те је у то име иогодила врсног сликара г. Драгана Инхиостри из Спљета, који је пре неки месец поверену му радњу изврсно и довршио тако, да нам је иаш Божји храм синуо новим сјајем и својом лепотом далеко од осталих дркава одскочио. Дај, да у неколико опишемо његову радњу. Кад ступимо у храм, на први поглед упада у очи лакоћа љегова рада ; концепције линија пот пуно одговарају целокуппом слогу ; претрнаног нема ништа а опет и празнипа се не осећа; свака је ствар изведена и уметпута тамо, где јој је право место : Лепа вештина извађања његове уметнине огледа се на целокуниој декорацији, што иде од главних врата западних па до олтара, те се све постепено диже и расте тако, да, кад смо у олтару и пред иконостатом, па погледамо око себе, видимо, да је ту уметник уложио сву силу своје маште и најмодерније технике. Ако се, дакле, од врата ггогледа на иконостас, добива се врло леи утисак на дух гледаочев, што су изведене радње бојама према целокупном сликарству у нашем Божјем храму. Слике нак у олтару изведене на своду, као: Бог Отац у зрачпој- слави са Св. Духом, може

се рећи слободно да су пајбол.е успзле, јер су изведене великом лакоћом и ако је тешко дело, изврсном техником, пластично, монохромо (у једној боји). Оав слог је у чисто византијском стилу, а разне слике изведене су руком врло пластично. Мотиви су узети из цркве св. СоФије у Цариграду, св. Сииридона у Трсту и т. д. Иконе, што красе олтар изнутра свод и кор узете су од најбољих руских сликара, од нашег Крстића и т. д. Слике су изведене од чести обично декоративно, а од чести имитацијом старих мозаика. Највећа тегакоћа, што ју је уметник имао да савлада, јесте та, гато зграда нагаег св. храма није саграђена у византијском стилу, а свуда се огледа суглас боја, правнлност и чистота израде. Доле у олтару налазе се слике св. Николе, коме је нага храм посвећен, и слика св. Јована Златоустога. У мушкој препрати на своду су четир Јеванђелиста ио руским сликарима; на своду пред олтаром су два анђела са склопљеним рукама: над дверима: архистратиг Михајило и арханђео Гаврило; на зиду гато кор окружује, налази се слика како Исус децу благосиља, на онда цар Лазар и Стеван Дечански; доле иак св. Пантелија, мајка Анђелииа и Ваведеније Мајке Божје. Осим целе зграде изнутра бојадисани су и столови у ораховој боји, а залеђе им је имитација старог византијског дамаста. По свему I се види, да се уметник посветио потпуном изучавању чистога византијског слила, те се слободно може ирепоручити свима пагаим честитим опгатипама, које би вол.не биле да свој свети храм сликарством украсе, у толико пре и виша 1НТО се на жалост у некојим нашим црквама могу да нађу слике насликане без сваког укуса и красоте, а ипак су скупо плаћене. Ко би овог сликара требао, пека се обрати иа овдаппвег његовог присног пријатеља г. Исидора Теодоровића експедитора. — Л —

Карловци 5 (18) марта 1901 Поводом најновије штамнане тврдње протојереја Д. Руварца, као да високопреосвећени епнскон Михаило оно гато је говорио у иогледу на промену данагањега еаборскога изборнога реда, није говорио у име Епископата, иего само у своје име, — овлаштени смо изјавити, да је говор ЈЊе-