Српски сион

С тр. 162.

БР. 10.

гова Високопреосвештенства еиископа Михаила, и код бившег министра председпика барона БанФија 1897 г., и код Његове Светости патријарха Георгија у одборској копФеренцији 1898 г., био дело опћега претходнога споразума свију епископа, а предмет потоњега одобравања и похвале оних чланова Св. Синода, који су при суствовали у тим конФеренцијама.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловамкој. (На парастосу Њ. Б. краља Милана) који ће се дапас, 10. (23.) марта, одржати у манастиру Крушедолу, чинодјејствоваће са Његовом Светости и високопреосвештена господа епископи Мирон, Михаило и Митрофан. (Митрополитски Црквени Савет) држао је своје седнице дана 6. 7 и 8 марта о. г. нод председништвом Његове Светости преузвишенога господина патријарха Теоргија. Присутни су били од чланова: високопреосвештеиа господа впископи Мироп и Михаило, г. г. архимандрит Анатолије ЈанковиЛ, протопрезвитер Јован Борота, протојереј Јован ВучковиЛ, др. Стеван ПавловиЛ и Лазар Обренови%. Разне белешне. (0п4е стаае Православља у Сев. Америци.) Каково је опће стање Православља у Америци казују нам следећа статистичка дата, побројана у недавио изашлом календару православног друштва за узајамно помагање у Севево-Американским сједињеним државама. На челу управе северо- американске цркве стоји преосвећени Тихон с катедром у граду С. Фрациско. Онћи број православннх у северо-американској епархији износи 29.949 људи. Од тога има Срба — 1420, Велико-Руса — 725, Галичана — 2448, Угро-Руса — 4450, Грка — 541, Арапа — 3596, Креола ■— 2234, Индијанаца 2151, Алеута— 3767, Ескима — 8570, других народа и племена — 77 људи. Има 42 православне цркве и 75 капела. Од тих су 25 цркава и 4 какапеле у Сев. Амер. Сјед. Држава, а 17 цркава и 53 капеле на Аљашци и Алеутским острвима. У Државама има 15 школа са 285 ученика, а на Аљашци и Алеутским осгрвима 43 школе са 787 ученика. „Церк. ВЉст".

Читуља. | Јереј Петар Кости! парох Футошкн, премпнуо је у Господу 8. (21.) марта о. г. Рођен 1868, а рукоположен 1891 године Лака му земља и скчнад памАтк!

Изјава. Није г. Димитрије Руварац први са тврдњом, да сам 1890 г. био радикал. Није први, а можда не ће бити ни последњи, који нагважда да с радикалима нисам ни данас прекинуо везе. То су чипили, чиниће и од сада сви они, који се „мугаки" не бране, а мучки нанадају. Једаред за свагда, свима и свакоме, гледе свега тога, велим: Радикал никада нисам био. А гласао сам 1890 г. за нокојног Богољуба Милетића и данашњег пароха Бечког Михаила Мишића зато, да потномогнем оборити тадање Браниклијске кандидате у Ердевичком изборном срезу. Ни данас се ради тога не кајем, јер јо понашање Браниклија при избору патријарха г. 1890 оправдало моју тадању тактику. Тој такттји, и ничем другом, има се пркписати моје гласање за радикалне кандидате. Конзервативних кандидата (или клирикалних) није било. А да их је било, и да сам поред и против њих гласао за радикалне, само у том случају могло би се основано тврдити да сам то учинио као радикал и тиме се као такав декларирао. Иначе, тврдити да сам „тада" био радикал: или је неразумевање, или тенденција, као што је у конкретном елучају са г. Руварцем и — малиција. "Из тактичних разлога и смерова алирају се целе странке при изборима, без да тиме губе своју Фирму и мењају свој програм и нравац. Зар се радикали никада нису при изборима алирали са клирикалима ? Јесу. Па јесу ли престала зато бити радикали и ностали клирикали ? Нису. Зар се и г. 1897 нису алирали радикали и либерали ? Кад би било основано сматрати мене некадањим радикалом зато, што сам гласао г. 1890 за радикалне капдидате, какав би онда тек радикал морао бити исте године г. архимандрит Иларион Руварац! Ја сам само гласао за радикале, а г. архимандрита су радикали изабрали за носланика, и то заједно са др. Тонком Богдановићем. Нисмо радознали шта ће на ово одговорити г. Д. Руварац, којем импонује — после изгубљене изборне битке — јед Браникових дописника, и који, у пакости својој и туђој, тражи аг&ишепЈа а(1 ћотшет. На таку „високоученост" не бих се ја пи сада осврнуо, да ми не изгледа, е се са подвалама моме тобожњем радикалству не гради цео систем интрига, но које нису до сада упалиле, а вала неће ни од сада, јер : „Вера моја и онда је чиста