Српски сион

Б р . 10

свих зала. Никог не оправдава незнаље. Нама је дарован природни разум, који нас учи, да присвајамо добро, а штетнога да се клопимо. Хоћу да изнесем још један пример из живота морских становника, да би о њима размишљали. Слушао сам од једног приморца, да морски јеж, врло мала и гадна животињица, често прориче бродарима тишипу и буру Јер чим осети, да ће бити буре, завлачи се под какав већи камен, те на њему као на каквој котви нркоси бури, јер тежина камеиа не да, да га захвате вали. Чим бродари виде овај знак, одмах знају да се сирема силна бура. Нема „звездозналца", нема Халдеја, који погађа ио излазу звезда ваздушпе потресе, да је учио томе јежа, него је Господ и у малу ншвотињу положио јасне знаке своје премудрости. Ниигга није Бог оставио незбринуто и непромишљено. На све нази Његово будно око. Он је на сваком месту и свакоме даје, што му треба да се одржи. Па кад се Бог и за јежа стара, то како да се не стара и о твом животу ? С руског Милан ил. МладеповиЉ

Преглед црквених уредаба о светим тајнама. С руског превео и вопунио: Ст С. Илкић. 1. Крште&е и миропомазаае. б) 0 вештасшву (материји), месту, времепу и другим ирипадлежпосшима, шајпе крштења. Бешгаство тајне крштења је вода, која има бити чиста, непомешана ни са каквом другом материјом, ириродна а не вештачки ироизведена, и њу не може замениги никаква друга течност, 18 Крштење се има свршавати у храму Божјем и само у случају какве ванредне нужде, може се оно и у дому хришћанском обавити. Ово су овако установили још васељенски сабори (VI. вас. 31., 59). Но црквеној наредби крштење ваља свршавати пре свете литургије, због тога да би се крштени за време свете литургије (ма и дете било) могао иричестити светих тајана тела и крви Господње, а и због тога, да би свеПрав. исиов. вопр. 103. — Исиов, иагријараха чд. 16.

штеник свршавао крштење а воспријемници да би присуствовали при њему, уздржавајући се од јела и нића, што и сама важност ове тајне захтева. 19 У погледу времена за крштење, ма да је у ирвобитној Цркви обичај био зарад крштења бирати нарочите дане у години, као и особито дан св. Богојављења, Пасхе и Силаска св. Духа, ипак за то не постоје у Цркви никаква позитивна правила у погледу тога, већ је опшга мисао св. отаца била та, да се крштење свагда. и у сваком случају без одлагања и оклевања има обавити. 30 в.) 0 лицима која се крсте. Лица која се крсте могу бити: 1.) деца, 2.) одрасли. Крштење деце, која су већ у самом рођељу заражена нрвородним грехом, те према томе која имају потребу да се посреством тајне крштења од чега очисте, уобичајено беше у хришћанској Црквп одмах у прва врем^на, и по примедби светих отаца, оно сиада у апостолско предање. 21 Поводом лажног учења пелагијанског, да се деца не морају крстити, закључено је на једном африканском сабору ово: „Који одриче потребу крштења, мале и тек рођене из материнске утробе деце, или каже да се она кршгавају ради опроштаја од греха, али да од прародитељскога Адамова греха ништа на себи немају, што би требало очистити бањом препорођења, нека је анатема; јер друкчије се не може разумевати оно, што апостол каже, да кроз једнога човека грех дође у свет, и кроз грех смрт; те тако она у све људе уђе, пошто сви сагрешише (Гим. 5, 12), него на она.ј само начин, као што је то свагда разумевала католичка. Црква, која је свугде раснрострањена и проста. И по овоме правилу вере, и деца, која. нису могла још никаквих греха сама. по себи учинити, бивају крнггена ради опроштаја од греха, да се кроз препорођење очисти у њима оно, што су она примила од старог рођења". (Карт. ирав. 110). Још у трећем веку, када се за време св. Кииријана повело нитање о времену крштења деце, сам је св. Кипријан на Картагенском сабору изложио следеће определење : „Што се тиче мишљења неких, да децу не треба крстити 19 Номокаион уз требник стр. 206. 20 Св. Григорија богосл. слово 40 о крштењу. 2 ' в. Вш^ћагш опјЈ. есс1ез. 4. Цђ. 10. сар. 6. с?. Ог1§еп, ћот. аД Вот. Цћ. 5. сар. 6.