Српски сион

итг. 1 .Ји.

„игиОАШ ШИЈП."

КР. 1У.

њем огрева и (^твара своје гакољке суичаиим зрацима, тада иолако баци у њу камичак, који педа да се шкољка затвори, те тако дође ипак до иљеиа заменивши недостатак силе преваром. Толико је зло код животиња, које нису обдареие ни разумом ни речима! Ја бих желео, да се угледаш на вештипу и брзину ракову у погледу спремања храпе, али да при том не учиниш квара ближњима. Раку наличи онај, који с преваром прилази брагу, суделује у недаћи ближњега и радује се туђој несрећи. Не угледај се иа безбожне људе! Буди задовољап с оиим, што имаш! Сиротиња је са истипитим задовољетвом самим собом вреднија за мудраца од сваке

насладе. Не могу крећутати о лукавству и гр абежу нолииовом, који прима боју сваке стене, о коју се год обеси. Зато многе рибе пливају без бриге нриближују се полипу, као стени, те тако постају иљеном иритворице. Таки су опи, који угађају свакој превласти, прилагођавају се сваки пут цриликама, не држе се сталпо једне исте намере, него су превртљиви, с мудрима су мудри са необуздапима необуздани и према свачијој вољи мењају своје расположење. Од таких се људи пије лако уклонити и спасти се од штете, коју они могу да ианесу, јер под образином иријатељства крију своје добро иромишљено зло. Људе така карактера назива Госиод гра» бљивим вуцима, који се ноказују у овчијим одећама (Мат. 7. 15). Чувај се превртљива и миоголична карактера и ходи за истипом, искреношћу и простогом. Змија је лукава, зато је и осуђена да пузи. Праведник није лукав као и Јаков (а. Мојс. 25, 27.). Зато усељава у дом Господ оне, који суједног мишљења (Пс. 67, 7.). 0'и море кмикое и пространо«, тални гади, ихци н'кстх числа, жикотнад лмлда сх кбликилш. (Пс. 1 03, 25). Но ипак влада међу њима мудар и добар ред Али не треба само да осуђујемо рибе; има у њих по гдешто, на што се треба и угледати. Тако је свакој врсти риба опредељен засебан крај и опе пе прелазе у туђе крајеве, него се задржавају у својим границама. Па ипак им иије ни један мерпик одмерио

стан, иити су ограђене зидом, нити одељене граиичним камељем, но им је природа одредила згодпо боравиште. Тако овај морски залив храпи ову врсту риба, онај ону; а којих овде у изобиљу има, на другом их месту не ћеш наћи. Не дели их никакав брег са високим врховима нити река сече прелаз, него неки одређени природни закон, који иодједиако и ираведио делује одређује свакој врсти но нотреби место живовања. Ми нисмо таки. По чему се то види ? По томе, што мичемо вечне границе, које ударише оци наши (Приче 26, 28); дел&мо земљу, састављамо кућу уз кућу, настављамо њиву иа њиву, да ближњему откинемо што (Исаије 5, В). И рибе се селе. Пре сеобе скупе се као на какав опћи збор и иду сие лод једним знаком. Јер, кад дође за њих одређено време да се бију, селе се из разиих залева и хитају, гоњене заједничким нриродпим законом, северном мору. И за време тога пењања можеш видети како рибе скуиљепе у гомили, као каква река, пролазе кроз мраморско море у црно море. Ко их гони? Каква царска заиовед, какав указ, објаве на плочама, објављују њима настало време? Ко им је вођа? Ти видиш дакле како Божји распоред узима све у обзир па и најситније ствари. Рибе се не противе закопу Божјем;а ми, људи, не чувамо спасоносних поука. Не презири рибе зато, шго су са свим неме и неразумне, него се бој, да не будеш неразумнији и од самих риба иротивећи се Творчевим установама Бидео сам то, те сам се дивио Божјој премудрости. Кад неразумне животиње знају и пазе, гато се па њихово добро односи, па кад рибе знају, гата треба да изберу а гата да избегавају, гата тада да кажемо ми, одликовани разумом, поучени законом, нобуђ^ни обећањима, умудрени св Духом па ипак неразумније од риба уређујемо нагае нрилике? Оне знају да размигаљају у неколико о будућности, али, одбацутући сву наду у будућиост, губимо живот у животињским насладама. Риба пролази кроз толика мора, да би нашла какву год угодност, а гата ћеш рећи ти, који у нераду трајеш дане ? Нерад је мати