Српски сион

„СРПОКМ ШОН" итс. 155.

Е рој 10.

блажени које нрогоне, јер је њихово царство небесно." Храбро. браћо моја! Овај л;ивот је краткотрајни изгон. За кратко вријеме стићи ћемо у домовину. Да, једног даиа стићи ћемо у кућу Божју, у кућу Оца нашег небеснога. Храбро, браћо! Ви нлачете, али не плачете сами. Бог броји сузе ваше, и јодног дапа ће их осушити! Храбро, браћо! Би ходате путем биједа и патња, али тај нут води у небо. Не прокдињите судбине ваше. Ја видим вашу биједу, ваше боли, ја вас разумијем ја вас сажаљевам. Знајте, да је све то пролазно и краткотрајно. Подигнвте очи ваше к небу и ви ћете морати казати: Дијепо је небо и оно је за мене". Јесте, јесте, оио је за вас. И ако имате тамо оца, матер, брата, сипа, пријатеља, они вас гледају они вас очекују и моле се за вас. Још један корак и ви ћете стићи к н.има,; још малко снаге и ви ћете цобиједити, још малко натње и страдања — и ви ћете занловити с њима по Оцеану радости и весеља,

Из седме беееде на шеетоднев ев. Ваеилија Великога * 0 животиљама. које гмижу. И Р(Ч! Квгх : да нзкедКтх кодм глдкј дбшк жикмјјх. и птицк! лтшфЕЈА п« земли по ткерди некеси^ки: и кмстк такш (М. I. 20). Кад су створена светила наиунише се и воде животињама, да би и тај део украшен био. Земља је већ добила украс у биљкама, које јој нриличе; а и небо беше већ осуто својим цвећем — звездама, и као два ока украшаваше га множина великих светила. Заповеђено је било и реке одмах произведоше и језера родише себи својствене и ириродне врсте а море породи разне врсте животиња, које пливају. Глас заповеди је кратак или боље да кажемо, то није глас него само миг и иокрет воље; али смисао, који се садржи у зановеди, толико је различит, колико год има разлике и сличности у риба, које све онисати значи: морске вале избројати или хтети шупљом руком мерити воду у мору... * види: ЗарницкШ : СборникЂ проп. образдовг. Спб. 1891. стр. 49 -63,

Да изкедВтх кодм. То ти јасно казује, да су у природном сродству с водом животиње, које пливају; јер рибе ван воде умиру, пошто немају удешених оргапа, да удишу у себе овај ваздух. Но што је за земне Јкивотиње в^здух, то је за водене вода, Узрок томе је јасан. Ми наиме имамо плућа, нежну, многим нролазима снабдевену утробу, која ширењем груди увлачи ваздух те нроветрава и расхлађује уиутарњу гоНлииу; ау њих замењује дисање ширење и скунљање шкрга, које примају и испуштају воду. Рибе имају своју засебпу судбу, своју природу, одељенухрану и живе друкчије. Према томе се ни једна животиња, која живи у води, не да припитомити и у оишге не трни, да је човек руком дира... Свака се врста рибе храни засебном храном. Једне се хране муљем, друге морском травом а неке се задовољавају зељем, које у води расте. Но већи део се риба троши узајамно, те су мање храна већима. А често се и догоди, да оиа, која је мању нојела буде шБеном друге, иа тако обе доспу у трбух последње. Шта друго чинимо ми људи кад угњетавамо млађе ? Чим се разликује од таке рибе оиај, који из несите чежње за богатсвом нрождире слабе у „неиспуњиви" стомак своје лакомости. Онај имађаше нешто сиротиње а ти си, ухвативши њега самог, увећао њиме своје богатство. Тиме си доказао да си ненраведнији од најнеправеднијих, лакомији од најлакомијпх. Чувај се да и тебе ие снађе иста судба као рибе — удица, вршка или мрежа. Јер заиста ни ми не ћемо, на ма иам још толике неиравде учшћене биле, умаћи последњој казни Чим више зла и лукавства опазиш на слабој животињи, тим више желим, да не чиниш зло. Рак воли месо остригино, али због њене тврде љуске тешко му је до нљена доћи. Јер сама је природа зашгитила иежно месо остригипо оклопом, који се не да разбити због чега се она и зове „тврдошкољкаста" (т. ј. тврде шкољке.) Пошто две шкољке, које се са свим тачно склапају, о (кољавају остригу, то рак никако не може употребити своје маказе. Па шта ради он ? Чим види, да се острига у заветрини с ужива-