Српски сион

БР. 11.

„(ЈЈРПСКИ СИОН''.

Стр. 167.

сила. Док се међу тим обележје психичког појава, нарочито на терциерном ступњу, као што је чин воље, мишљење, песничко стварање и у оиште делатност уобразиље, Ј баш на супрот механичкој и неспонтаној ј делатности природних сила, састоји у самоопредељењу, у својевољној активно сти, која се врши и без физикалних чињеница, сасвим из своје рођене иницијативе, спонтано, тпто ми обично кажемо — разумно. Из овога нам постаје јасно, да хилозоизам само зато идентифицира ова два сасвим разна појава, што нема метода у спихолошком истраживању, које треба да по|е са унутарњег опажања које сачињава фундаментални метод психологије. 1 Ни о природним силама не налазимо ми јасне дефиниције од стране хилозоиста, исто тако ни о осталим предметима света. Овде је њихов метод субјективно-својевољан. Дакле ни у познавању света ван свести човекове немају хилозоисте метода. Хилозоисте хоће да вањски свет сазнају без испитивања граница људског сазнања, и није чудо да су пали у погрешку средњовековних логичара, који су мислили, да се све истине даду из чисте логичке операције извести. Хилозоисте верују у апсолутну вредност аналогичког закл>учка; они верују, да се чистом логичком операцијом даде доказати, да свет пролази кроз разне еволуције од преко 40 милиона година и ако историјски материјал, кога ми имадемо, једва прелази 5000 година; они даље верују, да се на основу природних закона и биологије даде доказати, да је човек постао од мајмуна, а човечија душа да се развијала из „пластидул-душе". (о којој ексактна наука данас ништа не зна), кроз многе ниже животиње, док се није преко човеко-мајмуна", као што Хекел даје име највишој врсти мајмуна, развила човечија душа. Ово веровање у способност људског ума, да овај може из скоро никакових емпиричких дата да доказује незнање ствари, види се на сваком закључивању хилозоиста. По мишљењу хилозоиста, \ ЗоМ. ТЈвћгктсћ (1ег РзућоКтј^е, стр. 9.

биљно царство јесте стадиум у развићу душе из атома, у коме душевни живот даје очигледне доказе своје спонтаности, ј осетљивости и разумности. Покидавши границе органске и неорганске природе, покидали су хилозоисте и границе распрострености психичког живота. Биљно царство је очигледандоказ томе. У неким знацима и покретима биља, што га ово од себе даје, виде хилозоисте манифестацију разумне душе. 2 Таки су знаци рашћење биља из ћелије, оплођене помоћу клице (КеЈт), развијање, расплођавање и смрт биља као код човека. Спонтаност и разумност виде хилозоисте даље у томе; што биље окреће своје лишће према светлости; што своје корење пружа на ону страну, где има ране; што гдекоје биље свој цвет ноћу затвара а сунчаној или месечевој светлости га отвара. Овај појав је и немачки песник Хајне у својој песми: (Ме 1<о1;о8Шите опевао. Што се неко цвеће окреће према сунцу или што лотов цвет своју чашицу месецу отвара, то јесте један леп и поетичан појав, но у томе видети доказ, да биље има душу, као што изилази из Хајнеове песме и мишљења хилозоиста, која уме осећати као човечија, љубити и кокетирати са месецом, ту пре свега треба имати јаку фантазију, која може то умислити и још наивнији ум, који ће то веровати. И фантазија при стварању имаде, што но кажу, своју логику, али ова ипак не мора одговарати истини, као и многе логичне претпоставке, које са збиљом немају никакове везе. Овде код биља имадемо пред собом неспонтано реагирање организоване материје на извесне физикалне и хемијске учине. Да се ово кретање дешава сасвим неспонтано, доказује нам то, што чим одузмемо те спољашње услове, нестаје и те реакције, док код психичког појава то не сгоји. То је доказ да у кретању биља нема никакове самоопредељења, већ да се то оснива на компликованијим хемијским процесима. Ми ћемо 2 Папуш, Г)а8 Ве^уејЈип^зуегто^еп (1ег РЛаплеп ип4 Тп8ее1еп?ге88еп(1еп РЛапкеп. ТГесћпег, Напа, 0(1ег ићег с1а& 8ее1еп1е1)еп (1ег РПапгеп.