Српски сион

Она снага св, тајне исиоведи, да угушује зјјо, ноказује се још јасније у духовном и моралном нодизан.у грешних душа. Узмимо за пример ког грешника, Онога дана, када у скругаености својој клекпе и рекне: „Згрешио сам, ја сам бедап" и кад у иокајничком расноложењу добије онроштење греха, он се враћа опет у невино безгрешно стање. Његових нреступа је, били они ма како грозни, нестало, као да их морски вали прогуташе. Један француски епискон прича, да је познавао једпог човека, чији преступи беху грозни. И тај човек дође једном к њему и исноведи му скрушеним срдем своја грозна недела, молећи га за разрешење од истих. Њему беше, као што он сам црича, тако, да је сам хтео да клекне пред греншиком, на да му ноге љуби. По улицама пружаху још нрст за њим а његови познаници, који га познаваху, говораху за њега, да је звер и чудовиште. „Ја пак", вели Буго „који бејах сведоком његовог препорођења, рекох сам у себи, да је он светитељ". Али ако иза првога обрта у души заостану слабости, што је неизбежно, тада онроштај силази опет у душу доле. Постепено се понравља темперамеиат, зле наклопости слабе а са здрављем се враћа и мир. Таке се душе, које, рањепе злим, носе на себи тајне ожиљке, у извесном злу годинама огрезоше, све више и више истичу у врлини и често долазе до вишег степена савргаенства од оних, који никад не згрегаише. Та снага препорођења није најсветлија тачка св. тајни исповеди, него она делотворпост, која искључиво у њој налази стана. У највише случајева су молитве, сузе и одлуке без икаква утецаја; ту је исповед од потребе. Буго прича о једном младићу, који беше нлеменитих осећаја али огрезао у страстима. Он је чезнуо за чистоћом, али узалуд. Поред свих одлука, молитава, завета, и суза, он је све вигае и вигае у иопор падао. Једина га је исновед спасла. Један човек пак, који бегае врло духовит и иун карактера, рекао је ово: »Довољпо ми је само моје искуство, да се уверим о божанствености св тајне испо-

веди. Никад не могох очувати чистоћу поред свих одлука, али од кад вргаим св. тајну исповеди могу без по муке да сачувам чистоћу". Ах, колико се само људи налази у таком положају ! Зар један говори : „Ја се колебам између порока и врлине, састав' љен сам из слабости и невоље, уздигао бих се добру, али ми не достају крила! Како су чисте, како племеиите моје жел.е! Али ја немам сиаге; моје иоге и руке као да су ланцима оковане; крила се моја беа моћи леиргаају. Ко ће ме узети и из тога кала и беде подићи и Богу однети ?" Ко, млада браћо ? Милоет и благодат Спаситеља нашег, која се у св. тајнама на сваког појединца, ко те тајпе врши или ирима, излева! Али може ко у неповерењу, педоумици и стренњи упитати: Како да се исиоведим? При исповеди сретамо двоје: Божанску власт свегатеникову и скрушеност онога, који се исповеда. Шта вас спречава да будете скругаепи па да исиоведите грехе своје? Стидите ли се или се бојите свештеиика, који вас иознаје? Ви онда отидите ма куда, у најудаљеиији манастир, свегатепику, ког пикад видели нисте; клекните иред њим и скругаеним срцем реците му: „Оче, згрегаио сам!" Ето, то вам је могуће, ту се немате чега бојати. Или мислите, да сте у гресима толико огрезли, да вам се не могу онросгити? Исповедите се само и при свргаетку вагае исноведи свегатеник ће благословити и рећи: „Иди и немој вигае грегаити". Он ће вас благословити, а благослов, упамтите, ником шкодио није. Али кад се исповедате, исповедите се и нокајте се искрено и скугаено и ви иећете сумњати. Скругаеност вагаа ће вас просветлити; л,уске с очију вагаих ће спасти; оно, што вас заслепљава више је страх пред признањем, него ли сумња недоумица. Као год гато је узвикпуо не' верни Тома, кад је онипао ране Госиодње, тако ћете и ви, исиоведивгаи у скругаености грехе своје носредиику између Бога и људи, с нуном вером и одугаевљењем узвикнути: „Господк лкж и Когк /иои (Јов. XX, 28.) Ј