Српски сион

С тр . 220.

„СР11СКИ СИОН.«

вр. 14

сина, сина од оца, матере од кћери, кћери од матере евоје, брата од брата, пријатеља , од пријатеља и кума од кума свога, Па како ћемо ми, љубазни, стунити у борбу ту и томе жалосном нојаву и у овој општини нашој на супрот стати? Тако, ако будемо од свега срца иригрлили цркву своју, а у цркви пак, ако се омили срцу нашем дивно цојање наше православно ; те се то тако у души нашој дубоко укорени, да сваке службе Божје, сви ми и старо и младо са свом дечицом својом у појању леио изученом, дечицом својом — том милом Српчади и узданицом чародном; — иобожно у св. храму своме стојимо, Бога славимо и св. Јеванђелзе слушамо. Ако будемо изоставили све ружне и штетне обичаје своје, који нас затиру, и из којих се често рађају многи греси, преступи и безакоња наша. Ако једандругога потпомагали и братску руку помоћи у нужди и невољи, један другом пружали будемо; те тако да склопимо заједннцу: побожн јсти , мира, љубави, слоге, узајамнога потпомагања, радиности, вредноће, умерености и штедње. Тако би онда браћо моја мила, свагда на данашњи дан са Васкрсом Спасовим, кроз цркву своју, спасен>е своје народно прослављали, веру и цркву своју православну верно и постојано чували одрођену браћу своју себи присвајали, те се тако сви право и братински на данашњи дан поздрављали са „Христос васкрсесе"; а нама би тада радосно и победоносно одго- ј варано било: „Баистину васкресе". Амип.

Преглед црквених уредаба о еветим тајнама. С руског превео и попунио: Ст С. Илкић. (Наетавак.) б.) Лица пад којима се врши миротомазање. Тајна миропомазања има се вршити 1.) над свима онима који се крсте, били ови деца или одрасли; 2.) над јеретицима и расколницима који се обраћају у православну Цркву е 3.) над православним владарима, при крунисању њихову.

По црквеним правилима, тајна миропомазања има се обавити над свима онима, који се крсте и то одмах и непосредно после крштења (Лаод. 46 ), као што се оно обављало у православн«ј Цркви још од најстаријих времена 1 , те је с тога и чин тајне мироиомазаља стављен уједно са чином тајне крштења. И ако се је у првим вековима, када су миропомазање обављали сами епископи, дешавало, да се оно одлагало на неко време после крштења, ипак се то све чинило само због тога., што епископи нису могли полеизивати у једно и чисто време све новокрштене. Да би се избегле све могуће опасности, с којима је скопчано одуговлачеље миропомазања над новокрштенима, дозвољено је и нрезвитерима, да без икаква одлагања, одмах иза крштења, обаве и тајну миропомазања. Гледе оних, који ступају у заједницу православне цркве из разних јереси и раскола, Свети Оци одредише и узаконише као опште правило, да се имају помазивати светим миром. (Вас. Вел. пр. 1). Ма да православна Црква признаје крштење, које се обавља у расколима и сектама, ако је само обаЕљено у име Оца и Сина и Светога Духа и погњуравањем у воду у три пуга, ипак зато она но признаје њихово миропомазање, јер је у томе погледу велика разлика између крштења и миропомазања, а на име она лежи у томе, што ио црквеним прописима крштење — у случају нужде — може обавити и световњак без свештеника, док међутим за та-јну миропомазања, будући да се њоме саопштавају вернима бла| годатни дарови Светога Духа, захтева, да ју врше освећена лица, која имају на себи тајанствено руконоложење и власт, да могу и другима саопштавати дарове Светога Духа. Осим тога, дарови Светога Духа, распрострањују се и чувају се у Цркви само посредством непрекидног наследства апостолске службе, т чега следује, да тамо где тога наследства нема, не може бити ни законитог свештенства, па према томе ни истинске тајне миропомазања. Свети Василије Велики овако суди о томе предмету: „И премда је иочетак оделења био услед раскола, али одступници нису више 1 Сопв!;. Ароз1 7. 43. 44. — Тертул. с!е ћа,р(;. сар. 1. 8. — Св. Кииријап ер. 70. а<1 Јићајаи. — Ов. Кирил Јерусал. омасит. 3, § 1. 3. 6. 7.— Дионисије Ареопаг. дерк. јерарх. гл. 2. и даље.