Српски сион

Стр. 240

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15.

чивати, а тако 'исшо да се наш народноцрквени сабор за то време не сме састајати, односно да оп не може и не сме ништа чипити ни закључивати, без пристанка синодскога". (Курзив је мој.) Курзивом цитирана ова тврдња иије моја; г. Д. Р. ју је сковао и мени иодметнуо. Срешћемо се ми још с таким тврд њама у његовом „Оеврту". Моја тврдња јеизложенау чланку1 нодб. Ко разуме о чему ]е реч у мени нодметнутој, а о чему у мојој тврдњи, разумевању тога биће одмах јасно, да су те две тврдње сасвим разнолике. Тврдити, да се наш сабор за време седисваканције „не сме састајати , да не сме нишша чинити ни закЈћучивати" , еасвим седиваканци']е није било рашравних сабора, који би у цркви нашој нредузимали и узакоњавали реФорме, каквима се бавио г- 187011 сабор", и да таквих сабора, из истих раглога, не би ни смело бити. Тврдити, „да сабор за време седисваканције не сме ништа чинити ни закључивати без иристанка синодског 5 ) није исто, што и тврдња моја, да за то време није било сабора, који би у нашо] цркви предузимали, уз неовлашшену сарадњу енискона, реФорме, каквима се бавио г. 1870/1 сгбор, и који би узакоњавали такове реФорме уз ненадлежно пристајање епископа. Каква грдна разлика међу овим тврдњама! Каква разлика већ и у томе, што се у мени нодметнутој тврдњи говори „ без пришапка синодског", а ја у својој говорим о „не надлежиом ирисшајању"! БШсПе ез1 ваИгат поп зспђеге! Било је сабора и без митрополита, а свакако их и мора бити ради избора митронолита. Било их је и расправних, но када, у каквим приликама, по чијој вољи, и какки су то сабори били? Зар народноцрквени или народни? Сабора, који су доносили реФорме као сабор 1870/1, ире и после те тодине није било, ма да их ]е свеб ) Г. д. Р. сигурно није приметио овај свој галиматијас, који тражи пристанак Сииода за време оедисваканције, кад Синода не може ни бити. Или је овим својим галиматијаеом хтео мени да цодметне и своје мишљење, да Синода може Оити и у то време? Он ееби све дозвољава.

товњачка струја хтела и 1842 и 1864 г. То је мо]а шврдња. а ту тврдњу „Осврт" иије оборио ни „слистио". А какве су реФорме, које сам ја наглашавао, рекао сам јасно и у овом листу (стр. 536) и у засебпом издању мојих чла нака (стр. 22.). Ево мојих речи : „Кад се узме у обзир, да је радња сабора од 1870/1 засецала у велики део самога црквенога устрортва, а уредбе на том сабору донесепе да су изводиле есенциуалне и иачеоне реформе у сабору, у ипстишуцијама црквеним, у уирави и судству црквеном, дакле, да је то била радња и по значају и по последицама својим од веома великог замашаја ио целу пашу цркву, онда сто^и као непобитан Факт, да је, са цртсвенотхравнога, тсаноничнога таедашта, не само саборски изборни ред од год 1870, као ]едан део те и такве радње, него да су цела та радња сабора од год. 1870/1 и на њему доиесене уредбе без црквено■ иравнога темеља, по иосшанку своме некано• ничне, у колико се оне тичу цркве". Ко ове речи моје прочита у свези са онима у чланку под 5., јасно ће му бити, да сам ја водио рачуна о разлици између сабора и Синода; да сам знао и хтео знати, каква се радња може нредузимати и у време седисваканције, и којој радњи ие треба пристанак Синода. Ако г. Д. Р. то све није могао уочити у мојим чланцима или бар у горњим речима, нисам томе ја крив. Ја о свему томе нисам распредао абецеду. Нисам нисао буквар него расправу. Нисам писао за оне „по каФанама, читаоницама, дућаиима, радионицама, воденицама и еувачама," 6 иего за људе који разумеју шта читају; не за кавгаџије него за мислиоце; не за уображепе „свезналице", него за људе, који траже истину и нристуначни су разлозима. Знао сам ја, знам и данас, разлику између Синода и сабора, али знам и то: да капонска наређења, о којима је реч , не само да могу него и морају имати крепости и снаге и за наше саборе, у колико су опи црквени, и у оном делу њихова делокруга и радње, која се тиче цркве и оних иослова е Ностанак и разоитак срп. дркв. нар. автономије Стр. 3.