Српски сион

О тр . 274.

„СРПСКћ (ЈИОИ*

Вр. 11

која ће се иавргаити 1903 годдне. Тај јубилеј пада и с 50-тогодишњим јубилеож кардииалства Лава ХШ. (Он је био именован кардиналом 1853-ће године). (Дар богатог Енглеза на мисионароке потребе.) Недавно је умро Енглеској милионар Артингтон, који је оставио на мисионарске иотребе милион фунти стерлинга (око 20 милиона круна). Знатан део те огромне суме специално је одредио на превод и издање Јеванђеља од ЈГуке и Јована, те Дела Апостолских на оне језике, на којима још нема тих књига. Исто тако и иа образовање 10—12 лица из тих племена, која говоре тим језицима одредио је знатну суму. (0 положају Правоолавне Цркве у Америци) говоре статистички нодаци, изнесени у недавно штамианом калепдару за Северо-Американске Сједињење дрлсаве. Из њих видимо, да је врховна ноглавица Северо-Американске епархије преосвећени Тихон са столицом у Сан Франциску. Укупан број православнпх износи 29.949 душа, од којих има Велико-Руса — 725, Галичана — 2.448. Угро-Руса 4.450, Срба — 1.420, Грка — 541, Арапа — 3.596, Креолаца — 2.234, Индијацаца — 2.121, Алеута — 3.767, Вскима — 8.570, другпх народа и племена 77 душа. Има 42 цркве и 57 капела; 25 цркава и 4 капеле су у државама, а 17 цркава и 53 капеле на Аљашким и Алеутским острвима. Прошле године подигнуте су и освећене две нове цркве у Јункерсу и Ансонији. За васпитање младежи у црквеном и православном духу има у државама 15 школа са 285 ђака, а на Аљашким и Алеутским острвима 43 школе са 787 ђака. Од ових су две мисионарске школе са широм научном основом, 11 школа црквеио -парохиЈалних, 30 школа за читање и писање. Уз Аљашке школе подигнуто је 67 домова за сиромашну децу са станом и храном. 0 хришћанској помоћи и доброчинству стара се православно „Друштво за узајамну помоћ," основано 10 априла 1891. год. Почасни председник је преосв. Тихон, епискон Алеутски и Северо Американски. Има даље 45 братотава, расејаних по разним местима у епархији. Број чланова износи 1.563. (Март месец по отарим црквеним предањима)Тога се месеца по цркв. предањима збити сви готово најважнији догађаји у животу човечјем. Тога месеца Богом створени прекрасни рај постао је обиталиштем човека, круие свега стварања Божјег. Тога месеца опустео је рај, кад су Адам и Ева, преварепи од ђавола, изгнани из њега, а повратак у њега занречен је био пламеним мачем Архан1>еловим. Много је од тога доба ирошло. 5508 год.

у зноју лица свога зарађивалп људи свагдањи хлеб и жестоко су страдали под бременом греха, кад ил се јавио Христос — Искупитељ, чијем је рођењу претходила Благовест Иресветој Дјеви. Наступио је време спасења људи. Бог слово, ваплотивши се, благовесгио је спасење свима људима речима: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од меие. јер сам ја кротак и смераи у срцу, и наћи ћете покоја душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако. (Мат. 28—30). Грешници и језичпици слушајући Божанственог Учдтеља ухватише Га, осудише и распеше невинога. Но Он је ускрсао; својом смрћу искупио је све од греха, проклетства и смрти; био је три дана у гробу — телом, а у аду пак душом, као Бог у рају с разбојииком и на престолу са Оцем и Св. Духом — и све то свршило се оиет у Марту. Проћи ће векови „скјетсд неко, гако скитокх, солнце спадетх сх нбкеса, и л8на не дастх ск'ктл скоего," глас Арханђеоске трубе повратиће у жипот све мртве. Настаће страшни суд. Свршнће се и он о помоћиће грешници у муку вечну, а праведипци у живот вечни, где ће бити срећа, блаженство и такове дивоте у обновљеној природи, којима ни приближно не одговарају дивоте данашње нрироде, које се обнављају почетком Марта. (Мисионарство ме!ју Јеврејима). И поред римокатоличке мисије за ширење Јеванђеља међу Јеврејима, труде се исти, особито у новије доба, да покажу, како хришћанска црква не може стати упоредо са црквом њиховом. Да се стане на пут том непријатељу Хришћанства, основано је много мисионарских друштава за обраћање Јевреја у. Хришћанство. У Лајпцигу постоји специјална семинарија „ 1пзШ;иит шсШсит- из које излазе мисионари за Јевреје, и која издаје мпожину књига мисионарског каракгера. Број мисионарских друштава у самом протестанству достиже 90. Има у њих 500 мисионара, а сваке године троши се 2 — 3 мил. марака. Но поред свега тога број обраћенвх не прелази 300. У осталом толики је броЈ само код протестаната, што чини тек 1/18., свију годишњих нрелаза. По рачунању „Хриетчанскаго М1ра" у Хришћанство нрелазе нреко године просечно 5.250 Јевреја и то: у римокатоличку веру — 1.250; у православну 1.100; у протесганску — 1.450. Поводом смешаиих бракова било је 1.450 прелаза. У току XIX. в. прешло је у хришћанску веру 224.000 Јевреја.