Српски сион

Б р . IV.

„ОРПСКИ сион.

С тр . 273.

кви св. Магдадине у то креме скуиља се сав цвет аристократског друштва — да чује најзнатније проповеднике и богослове. Па и сама штамиа чисто узима великопосии тои, дајући читаоцима својим сходпију рану за задовољење духовних потреба. Стога и на западу сви бољи људи радују се великоме иосту, који као што се леио изразио један журнал, свагда оставља свет по иешто бољим него што га је затекао. Гр. (Добровољни прилози цркви 7 Енглеској 7 1900-тој години). И ако је Енглеска трговачког духа ипак се у њој опажа сразмерно више него и у једној земљи дарежљивост спрам цркве и њених потреба. Из недавно обнародованог изказа за 1900 год., види се, да осим одиосне субсидије од државе — енглеска црква добија још огромне суме добровољним прилозима својнх верних. Тако је прошле године пало добровољних прилога диецезаиа и централним управама: 1) на унутрашњу мисију 599.406 фунти стерлинга, што чини (узимајући 1 фунту стерлинга равној 20 кр.) око 12 милиона кр. 2) на мисије ван земље — 881.093 ф. ст. (преко 16 мил. Кр.) 3) на васиитне заводе 132.752 ф. ст. (око 2.700.000 Кр.) 4.) на помоћ свештенству 180.515 ф. ст. (3.600.000); 5) на добротворне сврхе 522.829 ф. ст. — преко 12 мил. Кр. — Свега дакле по томе 2.266.597 ф. ст. што изпоси преко 40 милина круна. Осим тога пала је врло знатна сума и у парохијске касе: 1) наплате свештенству 822.878 ф. ст. (преко 16 мил. Кр.) 2) на народне школе 1.119.760 ф. ст. — преко 22 мил. Кр. 3) на разне парохијске потребе 3.561.755 ф. ст. — дакле око 70 мил. круна. Свега је пак у те касе пало 5.504395 ф. сг., што изиоси око 110 мил. круна, а сва сума добровољних ирилога иа цркву у Енглеској за 1900 год., износи 7.770.992 ф. ст. т. ј. око 154 милиона круна. Приметити уз то треба, да се овде говори само о једној англиканској цркви, која заузима само '/ 3 становнпка целе Енглеске. Кад би рачунали све стаповишто Енглеске по њиховим црквама сигурно би се та цпфра утростручила. („Церк. В'ћстникт>.") (Антикатоличка декларација Едварда УП.) У својој престоној беседи, састављеној у време спорова међу енглеским римокатолицима и протестантпма, декларирао се је енглески краљ Едвард УП.,као очити непријатељ римокатолицима. Краљ је најосудније по • бијао све доктрине римокатолицизма, пазивајући их сујеверјем и идолослужењем. Власт папину у духовном и световном правцу окарактерисао је као ништаву и невредну. То је узвитлало силну прашину

међу римокатолицима. Сви римски католици на челу са херцегом Нофолским, па и сва римокатоличгса штампа устала је једнодушно доказујући, да су римокатолици, исто као и протестанти, силно оданп енглеској круни. Но протест њихов остао је без успеха. Римокатолицима још једино остаје да се теше тиме, што је краљ с једне стране чнтао декларацију тихо и невољно, чиме је показао своје нерасположење према истој, а с друге тпме, што декларација носи собом не религиозан, него чисто полнтички карактер. (Борба 7 ФрашЈуској због питања о асоцијацијама). Француска држава наставила је своја захтевања цротив недозвољених асоцијација (монашких редова, који владају силним непокретним имањем у Француској); али присталице њихове воде опет очајну борбу нротив захтева државе. На челу им је нарочити комитет под именом „правичност н једнакост," који је недавно сазвао Збор, на који дођоше око 600 људи. На збору се тако ватрено говорило нротив „протестантске опасности," да су нрисутни почели громко викати : „Да живн Вартоломејска ноћ! Хајдмо на нападај! Доле с протестантима и Чивутима! За Вога и католичку Француску." На говорничкој трибини развила се тробојна застава са окрвављеним срцем на белом пољу и с трновим венцем над њим. Највећи утпсак на присутне и изазвала је изјава Реноа, да су за све време од Колинија до Драјфуса, нротестапти узимали под евоју заштиту издајице и да су ЖанЖак Русо, Некер, Марат и др. билп протестанти. Генерал де-ла-Рок председпик тога комитета, прорицао је присутнима у скором времену католичку револуцију. Гр. (Како стоје римокатолици 7 Немачкој?) По вестима „Церковнаго Обозрћшл" римокатолицизам у Немачкој за последњих десет година овако је напредовао. Год. 1872. било је у Пруској 914 разних катол. редова са 8'795 чланова. У 1887. год. број њнхов спао је на 800., но зато је идуће године нагло порастао. Год 1888., било је 934 реда; 1889 г. 988, а на свршетку 1890., достигао је број од 1.027. У год. 1898., број рсдова износио је 1.535 са 19.772 члапа. У нределима нруским живе у делају у интересу католлчке цркве 20.000 које монаха, које монахиња. (Нови ј^билеј 7 Рим^). Тек гато се један јубилеј свршио, већ се у Риму спремају да прославе други. Кардииал Респиги организацује већ нарочи ти комитет, који ће имати даспреми све занрославу 25-то годишњице понтификатства папе Лава ХШ.,