Српски сион

Стр. 272

„СРПСКИ

СИОН."

Вр. 17.

је са свим непознато, деФинирати не да; али оо емислу и значењу своме, које му, као и с њиме уведеној ивштитуцији постанак, дадоше регуламенти и деклараторијални решкрипт од године 1779., значи то држатеља еиисконске столице рго 1ешроге уасахШб аесНб, биле сада са тим имсном скоичане иовластице, какве им драго и покушавао кому год драго, Д1 таквим повластицама заоделим администЈМтором замени самога митроиолита, како му год дриго. Да видимо сада, какво је ово данашње стање цркве наше те^гороШапа бе<1е уасапке без митрополита са админисчратором. (Наставиће се)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарловачној. (На Ђурђев Дан). Нрошле године, славећи иразник Великомученика и Победоносца Ов. Георгија, спајали смо са славом празничном и прославу седаидесетогодишњице живота и десетогодишњице славнога патријарховања свога љубљенога и доброга патријарха Георгија; славили смо и највеће досада дело Његове љубави за цркву и народ, за њихову просвету и за образовање свештеничког иодмладка, оснивање Богословског Семинара. И ако ове године не беше оног спољашњега сјаја и помпе, која се развија о прославама тим, ч ове је године тога истога дана, славу натријарха Георгија БраиковиЛа славила благодарност оних синова милога народа нашег ко.ји су свесни велих дела, којим је просла,вио Велики Мецена Георгије БранковиЛ цркву и народ Свој. И ове се је године на Ђурђев Дан из кадионице те благодарносги, из срца тих синова, узносила престолу Господа топла молитва за што дужи драгоцени живот Великога Мецене, за остварење што више племенитих намисли и тежња доброга див-патријарха нашега Георгија. Нрошле године се та благодарност и та молитва нодизала са освећеног темеља Богословског Семинара., а ове године — на домаку освећења готове зграде те, данас већ под кровом својим и у номаљању своје величине и лепоте, и на домаку освећења Народнога Дома, који ће са гордо уздигнутим Патријарашким Дворима та-

кође бити вековни сведоци славнога патри^ јарховања патријарха Георгија ВрапковиИа. У тој благодарности и са тим молитвама кличемо и ми: Да живи РБегова Светост патријарх српски и Велики Мецена /еоргије БрапковиК! ГБегова Светост благоизволела је на 'Бур^ев Дан примити многобројне брзо.јавне, писмеке, а и усмене честитке. Пре св. литургије ириступило је Његовој Свегости свештенство са многим манаотирским настојатељима, у име којих је Његову Светост поздравио архимандрит Гргетешки г. Иларион Руварац. После св. литургије подастрли су своје честитке представници власти, просветних завода, грађанства и разних кориорација. (Његова Светост) преузвишени господин патријарх српски Георгије отпутовао је на појутарје Ђурђев Дана у Будимпешту, да се поклони Његову Величанству и присуствује седницама горњега дома. Са Његовом Светости отпутовао је управитељ Текелијанума кр. саветник и посланик на оба сабора г. Сшеван В. ПоиовиЛ , који је на 'Бурђев Дан био милим гостом Њргове Светости. Његова Светост иатријарх Георгије ире г Бурђев Дана био је позван на дворски бал у Будимпешти, но као што је познато, ради непотпуног здравља није могао путовати. У прошли че^вртак је Његова Светост, натријарх Георгије био у аудијенцији код Његова Величанства. (Седнице Архидијецезалних епархијских власти) сазване су, н то Административног Одбора за 2. (15.), а Конзисторија за 3. (16.) мај о. г. (За администратора парохије) у Мали Радинци постављен је јеромонах Исидор Спасојевпћ. На исту парохију ће се одмах стечај расписати. Разне белешке. (^Велики пост на западу Европе). Ма да је у западној Европи религиозиост знатно опала и тамо је велики пост период усамљеног религиозно-морал ног рада, време жетве по цркву у борбп њеној са светом. Скоро по свим крајевима како римо-католичког, тако донекле и протесгантског света у то време обраћају се епископи и пастори народу с иастирским иосланицима, у којима позивају верне да напусте животну сујету и вину се умом у више сфере духа, да би молитвои и кајањем очистили заражену грехом душу и тело. Осим тога свуда се држе религиозно-морална читаља. Тако н. пр. и у самом Иаризу на богословске коифереиције у цр-