Српски сион

Б рој 17.

„СРПСКИ СИОИ"

С тр . 271.

4ев ше11е1 1(16 вгакопкетИ едуђећгуаМо е&ућаи »уШекеге^еЈкђеп опаПоап тЂ&ш, гепЛегш ев егеп соп§те8би8окоп а1ко1апс36 ев 0 ЕеЈбе^е аИа1 јбуаћадуаткЗо 8га1за1уок ег!е1те1зеп баја!; коге^ек П1јап бппаИоап кеге1п1 ев ]'§-а^а4ш." Не може се и не сме се то са наше стране никако рећи и примити, а да се неопростиво не огрешимо о саборскога, — „ иошто јв иосле сре%ног иопуњења гр. ист. сриске митроиолитске и ттриаршеске столице и дне 18. авг. 1874. свечано обављене инсталације избраног и ио Његовом Беличанству иремилостиво ПОТВрђеног митроио■ лита-иатриарха сабрати у Ср. Карловци ... саборски статут о устројству сабора нанбво . . зготовио, и за подељење највишег одобреља_ поднео, —" од Његовог Величанства дне 14. маја 1875. даног и изданог устројства §. 18. који гласи: „делокруг је сабору, да уз највипш надзор Његовог Величанства расправља, уређује и иреко својих органа уоравља и извршује послове, који се тичу цркве, школе. и на ове односеКих се заклада; дакле нарочито 1. старање око одржања грч. источне сриске народно-црквене аутономије-, 2. избор грчко-источног српског митроиолита иатриаржа и митрополитских ор1 гана." Ако дакле на споређењу права администратору повлађених са наведеним горе опредељењима саборскога устројства и изгледа тако, као да митрополитска столица данас није упражњена, него је попуњена са свим, са једипом само ироменом у називу држатеља њеног: са наше стране то се не може и не сме реЛи и иримити никако, с погледом на мало час ириведена јамства црквенога ирава нашега, које право у целоме дугоме врсмену од 6. аирила 1690. до декембра 1879. никада није сиорено било ни на којој страни, ни на страни цркве и народа нашега ни на страни Цара и државе наше. А ко би са наше стране то рекао и примио, скривио би закону и смртно би згрепшо и Највишој Милости Царевој, и скуно заслуженом нраву народа нашег, цркве наше. Али да се сад опет.вратимо натраг, на чисто црквено и канонично становиште наше, с кога смо се за мало морали свратити: са тога нам је стаиовишта рећи и изрећи са целим нашега уверења нагласком, да је данас митроиолија сршка празна, јерјенена катедрала , есс1е§1а тасапв Зашто? Валсамон на Антиох. сабора кан. XVI. јасно каже: ваере циаебКдпп 681, сјиаепат сНсаки' уаса^

Есс1е8]'а? Ас с!е уасап1е ^иМет Есс1е81а пиНа 1ић скМШ.Јо: отпев ешт сИхегшП; еат екбе уасап^ет Есс1е81ат, диае АпЉ{Ие огћа^а е8{,." И Зонар, к апост. Канону А1У. говори у истом смислу спомињући Есс;1е81ат ер18С,оро VI<1иа1ат, и унућујући на своје к истом Антиохијском канону речене речи где каже: „уасапа Есс1е81а Ша ев1, ((иае ргае!ес1,ит вПл Ер18сорит поп ћаће!" А митрополија српска, саШес!гаП8 етб(1ет Есс1е81а, ргае&сШт зПл Ер18Сорит поп ћађе!;, П1а АпИвШе огћа1:а еб1. Митрополит српски Прокопије Ивачковић „ИћеПит геттс1аНо1)18 оћМН," Истина „пезсшаб с [иото<1о" не знамо како, али ту је, свршени чин. Он се јавио цркви „да га Је дубока старост, и са том скопчана немоћ при околности још тој, да се послови не лаког званија архиепископско-митрополитског све то већма гомилају, и бреме све теже постаје, принудила припасти к прејасном престолу Његовог Величанства са всеподањејшом челобитном, за благоугодњејше решење од управе архиепископата карловачког и митрополије српске." И са објавом том свезујући даљи извештај, да је та молба његова на највишем месту иолучила најмилостивијег решења, он се са јерархијом опростио, благодарив јој на дојакошњој услузи њеној, и препоручив се и даљој братској љубави, и светим молитвама њеним. И то истина, даје овога пута са(;ће<1гаП8 Есс1ев1а текороШапа АпИвШе огћа!;а ненаравним, јербо неканоничним начином, гештс1а1допе, не само по себи самој „ехћ'а отпет соп8ие!и(Нпет спггеп1е" и „диат Есс1е81ае соп8иеИк1т1 поп р1асећ", већ још учињеном и са коначним обилажењем областнога синода архијерејскога, који би евентуалну, макар и врло необичну нужду таквог дела меродавно расудити надлежан био. Али је свакако свршено дело његово, и он је тиме и све еписконе суФрагана престола карловачкога од њихове присеге к себи разрешио, и на ризик свога и самога голога имена и достојанства епископскога пред надлежним судом цркве, све своје са црквом и са митрополитском столицом канонично-правне свезе и обвезе Фактично прекинуо, огћауН 8ио АтЛЈбШе текгоро1Напат Еес1е81ат, и Есс1е81а иостала је ти.ме тасапб. И само данашњега држатеља митрополитске столице име „Администратор" сведочи томе. Оно се до душе цо светима канонима цркве, јер им