Српски сион

О тр . 270

„СРПСКИ

СИОН 8

Б р . 17.

(1ез аИ^етелпеп каЉо1. КЈгсћепгесМез 1856. II. стр. 342. Сгтге1, НапсШисћ (1ек КћхћепгесМеб 1862. 2 / 2 стр. 213. 1)г. Регтапе с!ег НапсИгасћ с1е§ каШоћ К1гсћепгесћ (;е8 1863. стр. 464. аћег, Бећгћисћ с1еб Кћ'сћеигес1ће8 1856. стр. 474.) Ми ћемо то и такво деао његово, свршено у околностима нама ненознатим, оставити љеговој савести и саме надлежне цркве суду, кад црква дође у своје пормално стање да суцити узмогне. А овде ћемо ноближе да се забавимо сада са овим стањем, у које је споменутим чином митрополита Прокопија дошла црква наша; па ћемо онда да изведемо отуда закл^учак са одговором на питање, шта је коме данас чинити нужно ? На месту патријарха данас је ио гласу публиковане ноте кр. угарског министра црквених дјела од 18. декембра 1879. бр. 1434. „Архиепископа Карловачког и српске митрополије администратор , који место архиендскопа митрополита управља архидијецезом и митрополијом, председава у архидијецезалној консисторији и другим архидијецезалним јурисдикцијама и врши исто тако и остала председничка права, што нрипадају митрополиту у митрополитском црквеном и школском савету, у саборском одбору и у сабору." Је ли поред таквога администратора и такве администрације архиепископата карловачког и митрополије срнске, сљедовале за гореспоменутом ренунцијацпјом митроиолита Прокопија, карловачка столица или за неко време тобож законо препреченог митрополита или коначно унражњена данас, или то није ни једно ни друго ? Ако смо и предузели себи, да код расправљања ове ствари никамо не свраћамо са нашег чисто каноничиог стаиовишта, не да нам се ипак, а да код овога питања не загледамо и у опредељења устројства саборскога. Па кад гореспоменута митронолктска данашњем администратору иовлађена права у опште и особито његово председништво у саборском одбору и његово нредседништво у сабору споредимо са саборскога устројства § 21. р. 2, и § 12. ио којима §§ „препреченог у саборском одбору председника (митроиолита) замењује сабором изабрани члан епискои или овога заменик;" а кад је упражшта столица митрополитска, „иредседник је сабору најстарији по посвсКењу епискои] " тако изгледа, као да митрополитска

столица никако упражњена није, него је нопуњена са свим, с једином том ироменом само, што се држател> столице те данас не зове митрополит-патријарх, него „администратор". Али то се ииак са наше стране не може и не сме рећи и нримити никако. Не може и не сме се то са наше стране никако рећи и нримити а да се смртно не огрешимо о она иогодбеним начином са стране српскога парода иримљена највиших привилегија од год. 169°/! слова : „Исеа^ие уоМз ш!ег уок ех ргорпа 1асп1Ме ех па11опе ек Пп§иа гавмапа сопбШиеге АгсШерЈзсорит, сјиет зШиа есс1ев1а8Иси8 е! 8аееи1ап8 Гакег 8е еИ^е(;;" и даље „81а(лћиб рогго есс1е81а8ис18, уећи Агс1аер18соро, Ер18сор18. топас1ћ.ч, отшбдие ^епет 8асегс1оЉи8 о'г. г. т топа8(;егИ8 е(; 1етрИ§ таиеа!, ргорпа сИбропепсИ ^асићав, ћа, и!; пето 1п ргаесИсНв топабкегПб {етрИб ег ге81(1епШ8 уекМз у1о1епПат ехегсеге уа1еа1." Не може се и не сме се то са наше стране никако рећи и пр имити, а да се не огрешимо о закон 27: 1791. Јипћиб саеЂегодшп Ее^1ае МајебШЈб сћса пе^оНа с1еп, есс1еб1ае, геИ&тшз сијиб ехегсћит 1рб1б Ићегит егћ, 1'ип(1аНопига бШсИогит ас јиуепШИб ес1исаПоп1б, поп ттив ргш1е&]'.огит 1рзогит диае 1ипс1атеп1аИ Ке^ш соп81ћиИоп1 поп а<1уег8ап(;иг ргои1 Мајеб1а8 8асгаИббЈта а &1опобае тетопае Мајопћиб 8и18 ассерћ, ћа ЕМет Ке§1ае Мајеб^аИ рогго диосЈие 1П ба1уо гећсИб." Не може и не сме се то са наше стране никако рећи и примити, а да се не огрешимо о највишу дне 15. дек. 1848. на српску цркву и народ изливену милост: „1п Апегкеппип^ (Иезег А г егсИеп81е ип(1 а1в ћевопЛегеп Ве\уе18 Ипбегег ка1бегИсћеп 6па<1е ип(1 Еигбог^е 1иг беп Веб1ап(1 ипс1 (Ие \\ г оћИ'аћг(; с!ег 8ег1)1бсћеп КаПоп, ћаћеп \У1г ћебсћ1обзеп, (Ие оћегв1;е кћсћИсће \?иг(1е с!еб Ратагсћа(;еб ше<1ег ћеггиб(;е11еп, ше б!е т МШегеп 2ећеп ћеб1;ап(1 ии(1 тћ (1ет еггМбсћоШсћеп бићНе \'ои Каг1оућг уегћипћеп м ; аг." Не може се и не сме се то са наше стране никако рећи и нримити, а да се тешко не огрешимо о закон IX. 1868. §. 3. „. . . . 1епп(;аг(;уап 0 ЕеМ&епек а1ко1 тапузгегиеп §'уаког1ап(16 1е§1е1ббћ1) 1е1и§'уе1еб1 јо&а, а &ппеуеге(;1... текоро1ћапак Муе! јо^обћуа уаппак, е^ућам, 1бко1а1 еб егекге уопаЉого а!арћуапу1 и^уе1ке1 аг ота^ 1огуепуетек ког1а(;а1 кбгоМ . .. аг И1е1б те№оро1ћак аћа! 0 Ее1бе§еиек 1ееп<1б е1б1е§еб ћејеки-