Српски сион

Б р 17.

^рргцгц?у

пм> >ц

Стк 269

Још нешто о сабореком изборном реду од 18701. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Наставак) У. Мњење епископа Теофана Живковића о ,Ренунцијацији митрополита-патријарха Прокопија Ивачковића и о тадашњем етању цркве".* Као што је некада трећи васеленски Сабор у ЕФесу, пишући Синоду у ПаЈМФИлији, рекао за ренунцираног тамошњег митрополита Евстатија: „сапоп1се е!ес(лд8 е§1;; сит аи1;ет ев8е<: и(; аН попиаШз регктЛаШб, е1; 1п торхпа^ак гегит спсшм&пИаз тшсИббе^ (1ет<1е ргае пш1а пе§;оШ ^егепсП 1%а оћ т^гиепШз вМ сигаз аппиит с1езропсИазе^, сит таМгсЦ диае 111 еит ађ 1типпеп(Љиз ас!уег8ап18 соп^егећап(иг, атоуеге ро88е(;, гепипс1а1;10П18 ШзеПит пе8С1ти§ ^иотобо о!оиШЦ: тако и ми можемо рећи за нашега митрополита-патриарха Прокоиија Ивач.ковиАа данас, који се даљским писмом својим од 9. (21.) дек. 1879. на један пут растао и опростио са уиравом цркве и са целом јерархијом, да је он положио и оставио митрополитску управу и црквено званије своје, „певсшиб (ЦШпоЈо^, не знамо како. Њему је као свештенику, што служи цркву иреко 40 година и као члану архијерејског синода од скоро 30 година дана, иозната била добро историја и законик цркве. Познато му је било апостолско правило 36 и ио њему небројени канони светих васионских и помјестних Сабора: „<п|и кто вк1кх р8кополо= ж(нх ко ©пископл, ншрш/штх си8женТд и помечжТа и* народ'к ел1^ пор8ченаго, дл в8детх ш^чжа, доко/1'к не прји/истх ондго" : Познато му је било св. Петра, архиепископа александријског, иравило 10., што овако гласи : „Но сем8 т-к/их из клира, котори докрокоикно КМШЛИ 114 Г10ДКИГХ, НС 6СТК ПрЛКЕДНО ЕКГГИ мос/1'к вх скАфено сл^женУи, иво они оставили стадо господне. и оиорочили сл/мк^х севе, чего НМКТО ИЗ Лпостолижх не д-клллх. Иво Л1Н0ГТа Г0НЖ1А прошедкш ВЛЛЖЕНК1И Дпостолх Швелх, ^ота и К'кдллх, јако л!8чше естк разр"кшити СА . . , ВЗКфЛА НЈ НЛ СКОН), НО НЛ П0Л38 /иногихк дл сплс8тх са, вол'кс совсткжагад 8110 кожТа н8жднк1Л1'а признлвллх, превк1кати ск Б(»атЈек1, и пефисА ш ни)(х . . ." * Види „Браиик" бр. 133 и 134 ех 1891.

Позната му је била св. Кирила, архиепископа александријског, Ер181о1а сапоп1са а<1 Ботпшн, и т. д. мећу осталима оно : „АИа ге8 евк, циае есс1е81а811сае соп8иеШ(1ип поп р1асе(;, обегге 8асег<1о1;е8 аПдиоз гештмаИотб 1Ше11о8. 81 вт1 еп1т с%т, сцп 8асга туб1;егја оћеап!, 111 И8 тапеаШ; 81п аи!ет т^1§ш, пес рег гепипсЈаИопет ехеап1, 8е<! гећиз 1р818 ро(,1и8 соп<1етпа1;1; с!е (цпђиа тиНат сцпб ехс1атаг1опет 1'есегК;, и(; циае сиггап! ех1га отпет сопбиећнПпет." И био му је познат горе споменутог светог Сабора над ренунцираним Митрополитом Евстатијем изречени суд, којим је сабор једва из обзира на његову старост и на горке сузе његове, дозволио му „и<; ер18Сора (;иб потеи ћаћеађ ећ ћопогет е(; соттшпопет Иа (;атеп, и(; ведие 1р8е огсПпе(;, педие ргорпа аис(;оп4а(;е аасга оћеа(; п181 ех ге§1ош8 Ерјзсоро 1(1 е1 реп1П88ит 811;." Толико му је тек права дакле ех сПбрепбаИош8 гаИопе, и из поменутих човечанствених обзира остављено било. Све је то митрополиту патријарху срнском Прокоиију било познато, и морало му је бити познато и као свештенику и епископу старом и као слављене Стратимировићеве школе и Берићевих времена ђаку. И поред свега тога знања свога и норед знања онога, да тога за двеста скоро година, од како ностоји овде Црнојевићева јерархија, није учинио ни један митрополит; он „пе8сЈти8 диотос!о", не знамо како, или „зиа уо1ип(;а(;е и или „песез81(;а(е, ргор1;ег те1;ит е1 циогшкЈат т1па8 ПћеПит гепипс1а1;10П18 ћ'асПсП(;." Ћ што је од њега још чудније: макар је он не само саборског избора митрополит, него заједно наравно и епископскога избора и руконоложења свештеник, и синодалнога избора и посвећења еиискон, учинио је то патријарх Прокоиије са коначним обклажењем и незнањем сабора народно-црквенога, већ и самога архијерејскога Синода сриско-митроиолитске области, нротивно наведеним светим канонима православне цркве и противно ономе, и у римокатоличкој цркви, која иначе ренунцијације доиушта, поштованом каноничном начелу, да су нрава црквенога званија само црквених дужности ради ту и да оставка на права тога званија потребује саизволе онога, који ренунцијанта у најизванреднијим случајевима нужде од дужности истога званија разрепшти сме (Расћтапп, 1/ећг1)иећ с1ез ЈнгсћепгесЈПез, 1851. 2. 1. ,стр. 57. 8сћиИе, 8у8(ет