Српски сион

Б р . 17.

Одлуком од 22. септ. (4. окт.) 1897. бр. С. 0. 5020/1377. је — обзиром иа одређења §§=а 25. и 26. одс I. Б. прев. кр. наредбе од 10. августа 1868.; даље иа „уредбу о мировинском фонду за удовице и сиротну децу срп. прав. свештенства у опсегу срп. митрополије карловачке", која је ступила са фондом у живот 1. јануара 1896.; и најпосле на § 22. саборскога устројства од 14. маја 1875. — изречено и објављено архидијецезанској и осталим епархијским конзисторијама и архидијецезанеком и осталим епархијским админ. одборима, да почињући са 1. јануаром 1898. (по стар. кан.) престаје наведеним §-ом 26. узакоњено нраво на уживање половине свих парохијских прихода за годину дана оним удовицама и малолетној, неухлебљеној деци протопрезвитера, пароха, систем. и личних парохијских помоћника и ђакона, чији мужеви односно очеви 1. јануара 1898. односно после тога дана премину с тим, да се наведено право једногодишњега уживања половине свих парохијских прихода оних лица, која су до 1. јануара 1898. постала удовима односно сирочадима, овом одлуком нетакнуто оставља; — па је наређено, да се на парохијама, које се смрћу пароха и т. д. упразне од 1. јануара 1898., има издаваши тошиуна дошација дотичним новоаостављвиим душеиоиечитељима. (Обнародовано и у зван. листу „С. Сион". бр. 45 ех 1897.) Одлуком од 23. септ. (5. окт.) 1897. бр. С. 0. 4901/1396. је — обзиром на §§-е 10. 12. 17. 18. 20. и 26. — изречено и горенаведеним епарх. властима објављено, да стан у парохијском дому, одноено у недостатку таквога саразмеран еквиваленат за исти, припада искључиво пароху, окр. протопресвитеру као пароху и најпосле по смрти њиховој администратору парохије. (Обнародовано и у зван. листу. „С. Сион". Вр. 51. ех 1897.) Одлуком од 11. (23.) дец. 1897. бр. С. 0. 597-1. и 6795./2334. је изречено, да по смислу и духу §-а 20. одс. II. В. прев кр. наредбе од 10. авг. 1868. ваља избором понунити места потпредседника и перовође засебним лицима. Одлуком од 12. (24 ) дец. 1897. бр. С. 0. 6263. 7167. 7509/2346. расветљено је одређење у погледу предлагања лица за епархијско-епитропска места. На питање епархијског административног одбора вршачкога, да ли исти може наредити избор нових чланова епархијске скупштине, саопћена је како том, тако и свима подручним адчинистративним одборима одлука саб. одбора од 11. (23.) марта 1886. бр. С. 0. 306. 340/41. ех 1886, којом се овамо односна питања начелно решавају и коју одлуку всл. саборски одбор и данас одржава у потпуној снази. (Одлука од 23./IX. (5./Х.) 1897. бр. С. 0. 1985/1388.) Одлуком од 11. (23.) дец. 1897. бр. С. 0. 6871/2290. изречено је, да се не може узети у обзир и односно да се сматра неважећом одлука епархијске скупштине вршачке од 30. окт. 1897. бр. 26., којом је конзисторијски писар тамошњи постављен за сшалног конз. архивара са правом чланства митрополијскога чиновничко мировинског фонда са разлога, гато наше авт. уредбе не познају конзист. архивара. и што епархијска скупштина, обзиром на одреЈјења привр. уређења еиархија од 29. маја 1871., којом се еиархије у оиЛе уређују иривремено, провизорно — није власна епархијске чиновнике сталнима проглашавати односно постављати, још мање стална чиновничка места крејирати на терет митрополијском чиновничко-мировинском фонду, а најмање писареку плату на подмирење архиварске плате употребити. Одлуком од 10. (22.) јуна 1898. бр. С. 0. 3078/1124. је изречено, да се постављање Дра Косте Хаџија за конзисторијеког (епархијског) фискала вршачкога има сматрати само иривременим, а не дефинитивним, као што је