Српски сион

Б р . 17.

„СРПСКИ СИОН. е

С тр . 265.

епархијска скупштина вршачка закључила и то са разлога, у претходном зачелу наведенога; уједно је, обзиром на то, што се фискалство истога са његовим конзисторијским чланством не може слагати у једно и исто време (инкомпатибилитет), изречено, да се право конз. чланства Дра К. Хаџију суспендује све дотле, докле исти буде службовао у својству конз. фискала. Одлуком од 9. (21.) јуна 1898. бр. С. 0, 4407/913. није удовољено молби епарх. скупштине бачке од 14. (26.) нов. 1897. бр. 21., да се из нар. цркв. фондова дозначи год. плата од 1200 фор. а. вр. референту за духовни и административни одсек, које место је иста скупштина системизовала и то обзиром на чл. ХУШ. горехваљене епарх. уредбе од 1871., по којем епарх. скупштина има право и дужност само припремити и поднети нар. цркв. сабору предлог о строју и делокругу епархијских власти и односно епарх. оргаиа, а нема прапа сама системизовати нова званичничка места. Одлуком од 23. септ. (5. окт.) 1898. бр. С 0 6917/1684. на основу у истој наведених разлога, распустио је всл. саб. одбор епархијску скупштину бачку, као незаконито састављену и доследно том цео рад исте скупштине односно све закључке њезине од 13. (25 ) и 14. (26.) новембра 1897. као ништаве прогласио и ван крепости ставио, а у автономној управи код сва три епархијска одсека (конзисторија, адм. одбор, школски одбор) успоставио оно стање, које је било пре поменуте епархијске скупштине; уједно је одлука и наредба саборскога одбора бр. С. 0. 306. 340/41. ех 1886. (бр. 147 ех 1886.) односно С. О. 1985/1388 ех 1897. допуњена тим, да се еиарх. скуишшине могу сазивати уз нове изборе еиархијских застуиника само ио исказаној иошреби и мо и-ретходном знању и одобрењу саборскога одбора. Ова одлука је обнародована свима подручним епарх. (архид.) админ. одборима. Одлуком од 18. (30.) дец. 1898. бр. С. О. 8826/2563. и одлуком бр. С. 0. 8827Ј2564 ех 1898. је расположено. да се врате епархијском админ. одбору вршачком како извешћа (дописи) тако и односни списи са разлога, што су извешћа била потписана Дром Славком Милетићем, као потпредседником админ. одбора са захтевом, да иста извешћа (дописе) потпише преосв. г. епископ вршачки, као председник; јер саб. одбору није познато, да је речено лице изабрано за члана односно потпредседника админ. одбора, а држи, да не може ни бити за таквога изабран, по што је истоименовани правомоћно осуђен на губитак пасивног бирачкога права за шест година дана (С. 0. 4173|2147. ех 1897.) — те се такви дописи сматрају непотписани. Одлуком од 10. (22.) јуна 1898. бр. С. 0. 4037)1168. узео је всл. саб. одбор на знање одлуку епарх. конзисторије будимске бр. К. 531. 787.Ј49. ех 1898., којом је у извршење одређења §-а 9. одс. I. А. прев. кр. наредбе од 10. авг. 1868. окр. протопрезвитеру будимском одредила (место Св. Андрије) Вудим за зван. седиште. Узети су на знање извештаји епархијскога административнога одбора горњо-карловачкога, да је споразумно са в. кр. хрв. слав. далм. зем. владом учињено повишење радучке парохије из II. у I. плаћ. разред; повишење требињске парохије из III. у П. плаћ. разред и повишење залужничке парохије из II. у I. плаћевни разред. Одлуком од 12. (24.) јуна 1898. бр. С. 0. 4692 1363 је изречено, шта је управо задатак и делокруг привремено постављеног управног одбора у оним цркв. опћинама, где нема редовно организованих цркв. опћ. органа (цркв. скупштине и месног цркв. одбора ) Одлукама бр. С. 0. 1438(870. ех 1896.; С. 0. Ш8Ј1407. ех 1897; С. 0. 4036| 1162 ех 1898. и С. 0. 781112053 ех 1898. учињена су расположења, да