Српски сион

Б р 18

„СРПСКИ сион.*

(Ј тр . 289.

нонвчно констатоваље уасап11ае зесИб те1гороИкпае и уз канонични развијену и утврђену мотивацију свога поступка, обрати Нвјвишем Преотолу Нремилостивога Цара и Краља с молбом најсмиренијом и најпокорнијом, како би се са највишом дозволом сабор ради избора митрополита састати, за тим сабор расираве своје наставити и под иовим митрополитом синод радити могао, његоео што је; те тако црква повратити се у своје нормално стање. Ако наш епископат тај свој задатак тако реши, решиће га и ирема својој ирисеги и „рго тегсес1е, срие е !с1ет ргорозИа ек!," најбоље; и биће му часг и слава, као „докрммк гмстк1ји . их , по/1лгак>штк1Л1х д8шк1 своа за окц^ ск*а," и „ код(1Ств8|<м1јтк1Л1х стражшх Д0Л>8 Иг (ШШКа." Шта ли ће сад рећи онај „б" „Бранпков" ?* Зар ће рећи и сад да су сви ириговори против „тобожње" иеканоничности изборнога реда „стварно и одреши то оборени"? Зар да је „коначно сатрвено оно што су вачелно могли износити у своју обрану људи, којима је данашњи изборпи ред трн у оку" ? Хоће ли и сад рећи, да је „нрота Јеремић ломио и сломио, своје перо", заступајући не те људе, јер нису ту у питању „л>уди и , него застунајући истину, начело и своје уверење, као гаго то чине и они „људи"? Може „Браников" „б", као и онај његов друг у „Хришћанском Весчику", говорити гата хоће, хиннотизован „Освртом" и раздраган „Обртом" г. Д. Р.; кса л-ктв, с8тћ и ономе Србобрановом „вредном сараднику", који у „сврабу нисања" мисли, е је нозван да пише о свему, место да најпре растера маглу својих појмова. Но, а шга ли ће после „Мњења" епископа ТеоФвна, само 10 година после сабора 1870 /1. напнсанога, рећи авторитетни канониста г. Димитрије Руварац? Мене радозпала! Рећи ће, да и тај епискон ТеоФан није знао и разумевао каноне и тумаче њихове ; да није ни он знао или није хтео да зна за разлику између Синода и нашег сабора; да није знао, да ти канони немају крепости и снаге за наше саборе. Рећи ће напослетку и то, да је тај епископ ТеоФан, „осакатио" цнтате из Чизмана. . . И ко би знао, шта .11и ће он све рећи. * „Браник" бр. 46. о. г.

Али за мене и за ствар коју расправљам сасвим је свеједно : рекао тај г. Д. Р. ово или оно. Он говори данас једно, су гра друго, како му кад ћеФ дође, како му кад падпе на ум, или — како му кад „кавзи" треба. Него дачујемо драТеодораМандића.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карлованкој. (Његова Светост) отпутовала је у Беч, у седнице државних Делегација. У пратњи Његове Светостн је отпутовао архимандрит г. др. Георгије ЛетаЛ. (Седнице гимназијских патроната). Дана 3 (16). маја о. г. држана је седиица Патроната Карловачке, а дана 4.(17). маја Новосадске Гимназвје, иод председнишгвом Његове Светости иреузвишенога господина патријарха Георгија БранковиИа. (Избор пароха.) За иароха у Срп. Сентпетеру изабран је једногласно администратор тамошње парохије јереј Исидор НиколиЛ. (Именовааа). За личног парохијског помоћника у Добаповци именован је досадањн администратор парохије у Краљевцп, јереј Ђорђе НедељковиЛ , а за администратора те парохпје именован је свршеии богослов Коста Вуковић. До рукоположења овога администрираће ту парохију јеромонах Крушедола манастира о. Герасим ЂукиЛ. (Свечана седкица Књижевног Одељева Матице Српске). У прошли понедељак, после подпе, одржана је свечана седница Кљижевног Одељења Матице Српске у спомен и славу покојног дра Илије ОгњановиЛа. Седници је благоизволео присуствовати и високопреосвеп1тенн г. енископ Бачки Житрофан ШевиИ. У спомен и славу дра И. Огњановића говорио секретар Матичип др. Милан Савић У Србији (Раописана награда.) Одбор за задужбину архимандрита Нићифора Дучића расписао је стечај, којим је позвао научнике да израде спис из српске историје, полнтичке или војначке или црквене. Величина награде одређена је са хиљаду »динара у сребру, а спис мора да пзнесе најмање шест штампаних табака средње осмпне. Радове треба слати Срнској Краљевској Академијп Наука у Београду до краја 1901. година. (Пољопривредни одсек на београдској Великој Школи.) У прошли четвртак,завршепе су у Београду