Српски сион

били предмети које су ти Сабори расправљали и посвршивали, пред оваким задатком као што је: Устројство Сабора, Пословник и Избории 1'ед није досад стајао ни један Сабор. Овакав задатак „не би могао народни Сабор бсз Митроиолита извршити зато што ће при грађењу Саборског Устава код многих одређења (н. пр. код делокруга саборског) нужно бити, да се постигне сиоразум с архијерејским Синодом 26 , а тај се сад без Митроиолита не може држати". „Мој је дакле нредлог био: да администратор митроиолије, уз нретходну пријаву, чланове Сабора у одгођене седнице Саборске сазове и онде пре свега Избор Митрополита на дневни рсд етави, који се има по дојакошњем начину предузети. По избору и иотврди Митроиолита нек Сабор под његовим председништвом настави евој рад, и изради у смислу IX чл. 1868. Саборски Устав па затим посвршује друге прешне послове". „Министар одговори, да ће мој предлог узети у раеуђење, а при том с1е шос1о ргосес1епс11 еаслушати и минЈљење администратора митрополије, који ће из Сентандрије до који дан у Будим доћи". „По кратком времену прикаже се у Фебруару Администратор министру, и саопшти му своје минЈљење, како би ваЛ)ало иоступати у овој ствари. Са мном се епископ СтојковиК није о том рсмговарао, није се са мном ни састао и . „После овог саветовања каже ми министар, да се Администратор митрополије што се тиче сазива прекииутог Сабора, у истом смислу као и ја, изјавио, ал да би но његовом мишљењу ваљало: да Сабор најнре Устав Сабора изради и друге прешне послове посвршава па онда рго согоп1с1е иредузме избор митроиолита паријарха. Министар ми рече, да је он ову нропозидију администратора нашао за практичнију 57 , и нозвао га да му о тој нисмен извештај поднесе". Мишљењем, дакле, и предлогом, што га је др. Мандић изоосио државно] влади гледе наставка „расулог"', сабора 1869 у време седисваканције, и то не само с погледом на канонске нронисе гледе те седисваканције, него и с обзиром иа одредбе IX зак. чл. 1868 гледе сазива сабора а8 , нотврђује се дословце коректиост мога а' Дакле, та је радња сабора зависила од Синода! 2' Доцније ћемо видети и аашто „практичнвју", Ј 8 Ивборни саб. ред. Стр. 20 — 22 и 59-

излагања о свему томе. А да г. Д. Р. о свему томе није разбирао, да не разбира много ни о цитатима, с којима воју.је, доказао је цитирањем и онога, што очигледно оиравдава моје тврдње и утврђује моја излагања. Н. пр. он цитира, тобоже протмв мојих тврдња, и ове речи епискона Грујића из разговора његова са гроФом Лоњајем: „Зар влада није одобрила прошле годиие све, што је закључио Милетић са својом четом на конгресу 1870., па и оно, на што епископат није пристао у конгресу. Јест одобрила, одговори он, јер је Стојковић, као владин човек, уверавао, да ће уродити ти закључци плодом, који ће бити добар и по владу и по цркву, а није сиоменуо ни једном речи, да се еаискоии не слажу с њима. Ако он и није споменуо о том ништа, рекнемја, али влади је то било иознатр, иа за гито није исаитала најпре епискож, или наредила да се избере најире митрошлит и да се изразе о том епископи у формалном свом синоду, иа онда да је дала или одрекла своју иотврду. Он ми одговори без околишен>а и са свим искрено: влада није дужна обзирати се у поднесеним јој конгреским закључцима на оно, што ће да шкоди цркви, ако то не шкоди уједно и н>еним дожавним намерама, она иази само на своју кожу, а конгрес нека пази на своју цркву; влада му је дала нотпуну слободу, није му послала ни иовереника свог; она је дакле могла одобрити, што јој јс конгрес поднео и администратор препоручио. .. Али по мом особном нротестантском увереи>у, не слаже се доиста с карактером вагае епископалне цркве много којешта, што је копгрес закључио и влади на одобрење поднео. Дакле сте оиазили то и ваша Екселенција ? Јесам, одговори он, али то само вама кажем, јер и као министар и као протестапт дужан сам да ћутим и да неказу.јем о томе никоме ништа." Но да г. Д. Р., поред свег уживања свог у цитирању, уме и да не цитира, но да и злонамерно нречути нонешто, доказао је и тиме, што из истих мемоара епискона Грујића не хтеде цитирати н. пр. ово: „По смрти његовој (патријарха Маширеви^а) дође Стојковић за администратора. Ново легло зала, али то се по несрећи допадало конгресу, који је мислио и знао, да %,е лакше доЛи до своје цељи без иатријарха и Синода, иа зато није му било ни иа крај памети, да тражи најпре избор