Српски сион

патријарха, а после да настави расираву конгреских нослова, него је остао ири том, да секуларизира све дрквене установе и узме их у своје руке, а после да избере иатријарха с којим ће се играти као с лутком својом, јер по изврнутим наопако установама неће имати ни црквене власти у својим рукама, ни каноничног угледа у управи дркве." „ СтојковиЛ је знао, да се не може обављатп без митроиолита-иатријарха никакав иосао, који се тиче целе цркве, али више се обзирао на личне разлоге своје, пего на каноне, па нити је искао од владе, да се најире избере иатријарх, нити је питао еиискоие, шта мисле о том конгресу, 29 него је сазвао с одобрењем владиним и у договору с конгрескчм коловођама конгрес на Ђурђев дан. и „Стојковић, као иредседник није допуштао спископима да говоре, што би могло бити неповолшо већини конгреској, а ова је могла говорити нротив вере, цркве, егшскопа, свегатеника и иобожних синова цркве, што год је хтела, он јој није сметао ни једном речи. Једаннут кад је хтео он сам, као иредседник, да разјасни, зашто нису пристали епископи на оно, што је закључено, прекине га Милетић и повиче му као Јупитер <хтап8: зар ћете јога да говорите ? Ако ја загрмим! А он сирома рече: да, да, онако како, па ућута као заливен. А неким свештеиицима, који су се усудили спомеиути каноне, довикне др. Јован Суботић: „Ми ћемо ваше каноне иод купус." 30 Г. Д. Р. дозволио је себи, да из истих мемоара не цитира и ове речи из разговора блаженоун. епископа Грујића са гроФом Лоњајем, кад га је овај 1872 наговарао да се нрими администраторства митрополије иосле пада Сћојковићева. Ево и тих речи: . . Канони цркве наше заповедају да се поиуни за три месеца упражњени престо митрополитски или еиископски. Ја сам то предложио ио смрти патријарха Рајачића ондашњој влади, а опа је оставила уиразњени иресто патријарски преко три године под администрацијом и створила прецеденс, којим се иослужила и садашња угарска влада кад није дала, да се постави после омрти Маширевићеве патријарх, него је одредила, да се свршују иод администра2® А зар они не могоше и не бише дужни и без питања рећи шта мисле? И зар не могоше и не бише дужни не участвоваги у таком конгресу? 30 А данас и г. Д. Р. ка;> да их меће под купус.

тором СтојковиКем у конгресу и они црквени иослови, који се не могу по канОНИМа свршавати без иатријарха и без иотиуног синода пеговог, па је створила ето оиет предеденс, којим се могу нослужити будуће владе противу цркве наше. Ко то види и разуме, тога савест не може бити мирна. Он (Лоњај) ми примети, да ни Отојковић ни конгрес нису искали, да се најпре попуни уиразњена столица иатријархова, него су тражили, да се настави конгреска радња, која се започела под патријархом Маширевићем. Тако је тражио, одвратим му ја, и конгрес 1864 г., да најпрс расправл.а црквене послове, иа носле да бира патријарха, али влада се држала он/\а капона, који каже, да се не може радити у цр■ кви никакав важнији и,осао без митроиолита , па је остала нри том, да се најире избере патријарх. Влада садашња могла је рећи, позивајући се или не нозивајући се на тај прецеденс, што се започело радити с иатријархом, то треба да се и настави и сврши с патријархом, пајпре изберите иатријарха, на онда наставите конгреску радњу вашу. Онда ми он рекне: За умиреље ваше савести ја вас уверавам, да се не%е више држати такав конгрес без иатријарха, барем неће док сам ја на челу мађарске владе. То вам верујем, док сте Багаа Екеелеиција на челу владе садашње, али ко зна, докле ћете остати на челу владе, која се може сваки час променити. То је истина, рекне он, али ја желим, да се не иромени барем дотле, док се не иопуни столица иатријархова. А дотле ћете учинити ту жртву ... и примићете администрацију патријархата (односно митронолије. Пр.), иа ако ја будем жив и задржим садашњи уплив на ваше црквене послове, гледаћу да та администрација ваша не траје дуго. Иначе морали би иоставити кога за администратора, који још није епискои, у цркви, а то би био готов шкандал 81 и за владу и за цркву, кога ви, као савестан епископ, не можете желити, дакле не можете ни нама давати иовода да га учинимо." 32 41 Но да је по несрећи нашој и такав адиинистратор постављен онда био, зар се не би г. Д. Р. кадар био п на такав „шкандал" позвати да докаже, кад би му Ирф дошчо, како и неепископ може бити администратор митрополије. Така његова аргументадија са „шкандалима" тријумфује и по „Осврту". 32 Мемоари епископа Грујића налазе се у оригиналу код високопреосвештенога г. епископа Пакрачког Мирона Николића. Ја сам их читао у верном препису. При писању чланака прошле године нисам се хтео њима поеду-