Српски сион
Б р . 19.
»Јиии.-
\ЈТГ. 6У I
Закупнина је пала како у 1897-ој, тако и још више у 1898-ој. Узрок је у врло неповољним економским приликама тих двеју година, кад се у опће, као што сам већ сноменуо, постизале ниске закупнине. Исплаћена свота припомоћи у 1898-ој је прешла прелиминирану своту (30.000 фор.,) а била је овако распоређена: а) у допуну свешт и (капеланске) дотације — — 21.026 фор. 17 пов. б) мировинске припомоћи — — — — — — 9.079 „ 93 „ в) припомоћи једаред за свагда — — — — — 350 „ — „ Свега 30.456 фор. 10 нов. Ну ма да је ова свота највећа, која је до сада из овога фонда издана за једну годину дана на припомоћи, то ]е исти фонд ипак концем 1898. показао 23.700 фор. 84 нов. вишка. Према прорачуну сл. нар. цркв, сабора од 1890. (20.250 фор.) је 1898. издано са 10.206 фор. и 10 нов. или са 50 о |° више; ну тај вишак у издатку се оправдава тачно установљеним већим потребама оскудно снабдевеног парох. свештенства с једне, а јачином самога фонда с друге стране. Еод нар. цркв. мапаширског фонда имам нарочито споменути одлуку бр. С. О 2669 | зз 1 0Х 1897., којом је дато разјашњење, у обзиру на прелимипирапи и рачунски сувишак манастирских прихода обзиром на унашање сувишка у манастирски и клир. школски фонд. Унесено је пак у манастирски фонд Ши1о половине вишка манастирских прихода год. 1897. 429 фор. 96 нов. а 1898. 1107 фор. 80 нов. Свега: 1537 фор. 76 нов. Што се тиче нар. цркв. школскога фопда, то је од значаја иетаћи уре^ење питања о т. зв. 10 0 |°-ој аукти, која се води у рачунским књигама тога фонда са близу 50.000 фор. а. вр. На последњи извештај (1897.) имам част надовезати, да су Румуни одговорили, да не пристају на овострани предлог, да се поднесе најпонизнија представка, да се аукта било за прошлост, било за будућност брипте. Услед тога је всл. саб. одбор одлуком од 11. (23.) децембра 1897. бр. С. О. 7314/2347. узевши на знање тај одговор одлучио, да се обрати најпонизнијом представком Нзегову ц. и ап. кр. Величанству ради получења најмилостивије одлуке, да се упитни дугови (у колико нису уплаћени) бришу и обвезане срп. прав. цркв. опћине за будућност тога терета коначно ослободе. Представка је поднесена 8. априла 1898. Преузв. г. кр. уг. министар-председник је на то затражио исказе дугова појединих опћина. Такви искази су поднесени 1. јуна 1898. До сад није стигло још никакво решење у овом предмету. О трећем тасу, чији приход ваља да утиче у овај фонд, споменуто је код нар. цркв. клирикално-школског фонда, што се имало споменути. Савезно са последњим извештајем (1897 ) где је реч о том, да је поднесен на превишње одобрење амортизацијони илан о зајму од 310.000 фор , да би се резиденцијски фонд неокрњено сачувао, имам част истаћи, да се преузв. г. кр. уг. министар-председник није задовољио само тим, него је захтевао, да се уз приказ односних списа, планова и прорачуна поднесе и молба тога садржаја, да Њ. Величанство благоизволи накнадно превишње одобрити градњу архијепископско-митрополитске и патријарашке резиденције, пошто је без поговора потребно, да се превишње одобрење пре градње издејствује, па гато је всл. саб. одбор одлуком од 22. септ. (4. окт.) 1897. бр. С. 0. 4936/1342. позивајући се на одре^ења тачке 9. и 10. §-а 19. саб<