Српски сион

Стр 298

ЛЖ1СЖ СИОН'

Б р . 19.

устројства о,д 1875. одговорио, да не држи, да је тај позив на закону основан, те је умодио преузв. истога, да од тога захтева одустане. Преузв. г. кр. уг. министар-председник под 23. дец. 1897. бр. 17.605/М. П. обележивши горње становиште саб. одбора као погрешно, позове на ново, да саб. одбор задовољи горњем позиву. Всл. саб. одбор под 14. (26.) дец. 1897. бр. С. 0. 7805./3312. опширно мотивисаном представком изјави, да остаје прн својој одлуци бр. С. 0. 4936/1342 ех 1897. наглашујући, да би се таквим својевољним тумачењем о врх. држ. праву надзора цело узакоњено авшономно ираво аисорбовало и илузорно иосшало ; уједно је приказао све списе ради увида и ради опширнијега и подробнијега исказа о потреби и целисходности ове градње и самога оптерећења резиденцијскога фонда. На ово преузв. кр. уг. министар-председник уз повратак свих списа под 16. јуном 1898. бр. 7897ЈМ. П. и уз изјаву, да не може одступити од својега становишта, позове најкатегоричиије, да саб. одбор удовољи првобитном позиву. Всл. саб. одбор је на то одлуком од 9. (21.) јуна 1898. бр. С. 0. 4654(902 уз повратак свих списа одговорио, да остаје при својем становишту с том изјавом, да саборски одбор, у колико преузвишени г. кр. уг. министар-председник од својег становишта ни овом приликом не би изволео одступити, само с тога разлога, да се ова ствар већ једном крају приведе, пристаје и односно за тај случај моли преузвишенога истог, да изволи накнадно превишњу саизволу у Нзегова ц. и апост. кр. Величанства и у погледу градње патријарш. резиденције исходити; ну уједно је изјављено нарочито, да овај поступак никако не може прејудицирати на штету срп. прав. народноцрквених автономних права. Што се чиче фонда за иошиомагање оних сри. ирав. цркв. оиЛгта, којв се двлв или се оделиле од Румуна имам споменути, да је исти крајем год. 1898. износио само 2943 фор. 99 новч. према 6749 фор. 24 нов. крајем 1896. А пошто су ме|ју тим Румуни подигли деобне парнице у Парцу, Фабрици (Темишвар), Малом Вечкереку и Омољици — то ће овога фонда скоро и нестати. У години 1898-ој подарено је срп. прав. цркв. опћини у СВС.-Миклушу 1000 фор. припомоћи из овога фонда. 0 нар. цркв. свештеничко удовичком мировинском фонду имам навести пре свега, да још нису ступили у чланство сви свештеници, који би требало, да су ступили. Осем тога многи се пријавили, ну нису испунили обвеза. Ну пошто се ме^у тим спојили са овим фондом партикуларни фондови архидијецезански, пакрачки и горњо карловачки, то је главница иста крајем 1898. год. износила 213 271 фор. 77 нов. а. вр. према 161.393 фор. 52 нов. а. вр. крајем 1897. год. Та неприлика, што парохијско свештенство са натегом приступа у чланство овога фонда, принудила је всл. саб. одбор на то, да је више пута морао чинити расположење, да се и присилне мере употребе ради извршења овопредметне уредбе; ну при том поступку је увек узимао у обзир и доста неповољне имаовинске прилике дотичних свештеника. У години 1898-ој исплатио је овај фонд у име мировина свешт. удовицама и сирочадима своту од 7833 фор. 93 нов., а имао је вишка 14.394 фор. 43 нов. Код нар. цркв. чиновничког ирофесорског мировинског фонда имам споменути тако|е прорачунску одлуку бр. С. 0. 7823/3372 ех 1897., која је ону одредбу одлуке од 13. (25.) децембра 1896. бр. С. 0. 5812)1864., да странке плаћају у овај фовд при получењу дозвола за обестерећење код дуга до 1000 фор. пристојбу од 2 фор. а преко 1000 фор. пристојбу од 4 фор. распрострла на све брисовне дозволе.