Српски сион

Бр 19. „СРПСКИ СИОН." Стг. 299.

Овај фонд је пзносио крајем 1897. год. — — — — — — — — — 102.335 фор. 57 нов. 1898. год. — — — — — — — — — 116.432 фор. 53 нов. Издато је у име (једне) мировине: 1897. год. — — — — — — — — — 2.199 фор. 96 нов. 1898. год, — — — — — — — — — 2.199 фор. 69 нов. Вишак је био крајем 1897. год. — — — — — — — — — 9.830 фор. 59 нов. 1898. год. — — — — — — — — — 11.863 фор. 96 нов.

0 нар. цркв. фопду св. Саве имам споменути, да је нод бр. С. 0. 6686)1490. ех 1898. поднесена преузв. г. кр. уг. министару-председнику на одобрење закладница о овом фонду, ну до сад још није потврђена, услед чега овај фонд још није приведен испуњавању одређене памене. Даље имам споменути, да је 1898. год. нријављено, да је пок. госпођа Марија удова Милоша Димитријевића из Новог Сада оставила овом фонду легат од 5000 фор. Наставиће «е

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Неколико практичних питања о одношају наше овостране цркве према држави. од Ђуре Вукичевића. Ако је наш духовни суд у бракоразводној аарници изрекао, да се једна брачна странка никад више женити, односно удавати не сме, да ли та странка може у Угарској закључити гра^ански брак? Често се дешава у бракоразводним иарницама код наших српских православ ■ иих црквених судова у Аустро-Угарској, а још више у Србији. да се за криву пронађеној странци пресудом забрањује, да никад више не сме ступити у други брак. Пита се: да ли шакова сшранка којој су наши духовни судови правомоЛно забранили сшуиање у други брак за увек, — може и сме заклучиши у УгарскоЈ грађански брак? Ово питање у угарском закону о грађ. браку од г. 1894 није никако провиђено, а у нашим крајевима се појавило наиме много случајева, где су странке одавде, а особито из Србије, — којима су наши духовни судови забранили ступање у други брак, — у Угарској хтеле да закључе грађ. брак. У тим случајевима се морало обратити на јудикатуру и тумачење закона, а пошто је по 91. §.

угарског закона о во^ењу грађ. матрикула у Угарској овлашћен министар унутрашњих послова, да недостатке закона тумачи и потребна упутства издаје, то је горње питање појединим одредбама угарског министра унутрашњих послова на овај начин решено. Угарски закон о грађ. браку не познаје ту одредбу, да се која од брачних странака, — па ни она која се 8а криву пронађе, — сме и може осудити од грађ. судова, да никад више у други граЈј. брак ступита не сме. Грађански судови у разрешавању грађ. бракова таку одредбу и пресуду изрећи не могу. Али наши духовни судови, а нарочито они у Србији такове одредбе доносе врло често у својим пресудама. Угарски министар унутрашњих послова заузео је становиште: да се сшуиање у грађ брак не сме закрашити сшранкама, којима је њихова духовна власт изрекла, да не могу никад више сшуииши у нови брак, јер шаку одредбу не познаје угарски закоп о гра^. браку. Из овог општег правила се изузима онај једини случај, о коме изрично говори 20. и 140. § угарског закона о грађ. браку, које садрже одредбу: да се склапање граЈј. брака забрањује оним особама, које су браколомство учиниле, а у пресуди духовног суда је изречено, да међусобно не могу ступити у други брак. Но и у том случају може краљ диспензацију дати.