Српски сион

Вр, §0

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 321

Ну, прелазећи преко тога, вратимо се п опет на сриске вигие девојачке школе. Чулисмо многе где говоре: Наше вигае деиојачке гаколе код толиких нагаих потреба јесу за нас „луксуз". Ми би рекли да такове речи нису оправдане, јер свеколико нагае старање од сеобе нагае овамо па до данас бегае око просветнога напретка нагае омладине у пародним — основним гаколама, препарандијама, гимназијама и богословији. У свима тим заводима претежна је бројем спојим наша мушка омладина. Нага женски подмладак имао је прилике да се по нешто образује само у иародии.и осиовним школама у свом матерњем духу. Препарандије нагае кроз читаво своје време, од почетка свога, од г. 1812., па све до оснивања вигаих девојачких школа биле су затворене за наш женски подмладак. Тек са оснивањем вигаих девојачких гакола могле су нагае Српкињице похађати наше препарандије, јер више дев гаколе пружају њима потребну научну спрему и прилику, да могу своју науку наставити у ерпским препарандијама. Гимназије су још мање давале прилике нагаим Сргткињама да у њима стичу неко више образовање, а даље о заводима да и не говоримо. Право дакле вигае образовање нагпих Сршшња у срп. духу почиње тек са оснивањем вигаих девојачких гпкола. Такову потребу опазиле су, као гато споменусмо у почетку овога чланка, прво новосадске ерпске госпође, јер их већ на две године после зак. од 1868 видимо на делу, дочим је мађарска гра^. девојачка гакола постала тегс 1876. год., кад је министар Трефор бавећи се у Н. Саду закључио да се такова школа али ма^. подигне у Н. Саду. За то је заповедио тадашњем шк. надзорнику да у споразуму са повосад. вел. жупаном и римокат. парохом нађе згодно место где би се подигла такова виша женска школа. Тим више сад морала је српска интелигенција прионути око утвр!ђивања свога женскога просветнога завода, којем је намењен био двострук задатак: 1.) Да пружа срп. женској деци прилике за вигае образовање после свршених основних шко-

. ла, и 2.) да пружа прилике многим и многим незбрпнутим Срггкињама како ће данас сутра моћи саме себи зарађиватп свагдањи хлеб у различитим државним п народним службама, а у првом реду у простветној служби свога народа, коју му пружа његова народна школа. Наше више девојачке гаколе ваља да спремају нагае Српкиње за натие женске учитељске гаколе, којих имамо две: једну у Сомбору, а другу у Горњем Карловцу. За обадве ове женске препарандије треба да спремају нлгае више дев. гаколе довоЛЈан контингенат ученица. Ну, како је научна основа и вигаих девојачких гакола и препарандија различита у онима у Угарској, од оних у Хрватској, то настаје сад друго питање. Је ли оправдано да српски народ, који је бројем својпм једнак и у Угарској и у Хрватској, има у Угарској три вигае девојачке гаколе, а у Хрватској пи једну? Ми добро знамо с каквим се потешкоћама боре, а с каквим се још борити могу приправнице, које из сомборске препарандије излазе, па желе служити у Хрватској. За то је и основана женска препарандија и у Хрватској, у Г. Карловцу. Па као гато је потребно било да Срби у Хрватској добију своју женску препарандију, тако је исто потребно да добију и своју женску грађанску или вишу девојачку гаколу у Хрватској, која ће спремати женску децу за женску препарандију у Г. Карловцу.* Потребна је такова женска гакола тим пре, гато велики број нагае женске деце после основних гакола, која желе полазити препарандије у Хрватској морају да се уче у хрватским грађансхим гаколама женским, јер немају своје ни једне, или полазе вигау дев. гаколу у Н. Саду. Извегатај новосад. вигае дев. гаколе у прошлој шк. години износи нам бројеве, из којих се види, да од страних ученица бегае њих 47 из Угарске, а 63 из Троједнице. Ну загледајмо само у ста* У исто време тражили су и Митровчани када и Новосађани у свом месту нигау дев. школу, али су одбијени од Сабора. ,