Српски сион

Стр. 344.

„ОРПСКИ СИОН."

вр. 21.

га још целом евету у брк приказивати администратором митрополије г. 1782, кад је онда већ скоро годину дана митрополитовао? Како ли је смео таквом неистином оиерирати? Смео је, јер је и сада рачунао на наивност оних око „Србобрана' 1 и „Брапика". Смео је, јер је рачунао и на пакост мојих „пријатеља", знајући да ће му међу овима аплаудирати једни већ из незнања, а други само из накости. Смео је, јер се иоуздао на стару срећу своје смелости. Неговој смелости, која се годинама башкари без контроле и суда, нринисујем ја и ону његову неистину, да је Конзисторијална Система донесена на предлог Мојсија Путника. Пустићу најпре Грбића, нека нам иснрича предисторију и историју Конзисторијалне Системе. ОсТавићу на страну доба до 1769. „На Синоду, казује Грбић, што је држат послије Сабора 1769. дошло је на ред и уређење нашијех Конзисторија, али то није више уређивао Синод самостално и од своје воље, него је то уређење створено у Бечу, па је нреко комесара донесено и наметнуто Синоду. То коизисторијално уређење од 1769 нотврђено је од царице, те је ушло као закон у познати нам регуламенат од 1770".. . „На Синоду, од г. Ј774. поднијела је влада преко својега комесара са свијем другу конзисторијалну уредбу и на ту је уредбу Синод имао само да каже своје примједбе онако, као и на регуламенат од 1777 г, а не дасам састави уредбу. У Бечу уваже синодске иримједбе и приједлоге „ гдје је то само могуЛе било ", па већ 7 Фебруара 1775 достави речени комесар митрополиту Видаку готову конзисторијалну уредбу уз заповијед, да се та уредба одмах достави свијем владикама, и да се она одмах најгачније и проведе. Митрополит прогласи ту уредбу својијем циркуларом дне 20 марта 1775, и то у нријепису немачког ориђинала и у „славеносрпском" пријеводу истога ориђинала под овијем именом: „Система не унитских конзисторијалних судех". 88 „Из овога митр јполитовог циркулара лијепо се дознаје, да споменуте уредбе није сачинио архијерејеки Синод, него да ју је сачинила 38 II. стр 240—241.

влада у Бечу, на просто заиовиђела, да се она проведе и поштује". 39 „Текар 18. марта 1776. јави митроиолит, да је царица резолуцијом од 20. марта 1776. п. нов. потврдила Конзисторијалне савјетнике за сва владичанства. 40 За ново устројену Копзисторију послат је дне 17 маја 1777. из Беча готов нов конзисторијални печатник; а колику су они важност на то полагали, свједочи то, што је речену наредбу царица својеручно потписала". „Ето тако је створена и проведена конзвсторијална уредба или система од г. 1775. У Ђечу су је створили, а митроиолит и владикс морали су је просто иримити и провести. Главна је намјера постигнута. 4Х Владичанска је власт са свијем скучена, а у духовне судове наше Српске Цркве уведени су и свјетски људи, чега дотле није нигда било. Влада је у Конзисторије увела своје официре и своје чиновнике 12 ; јер је хтела да и у Конзисторије постави Јсвоје комесаре, као што их је поставила у Сабор и Синод," „Иста конзисторијална уредба уврштена је у познати нам регуламенат од 1777, и то у осмом раздјелу од §§ 1Л па до 1<1Х. — али су је у Бечу и опет самовољно у многијем тачкама и по садржају и ио слогу измијенили, не питајући за то ни српског митрополита ни његов Синод. Кад је оно митроиолит Видак позван био у Беч, да поднесе своје приговоре на регуламенат од 1777, онда је он у већ познатом нам свом рекурзу од 5. Фебруара 1778. иоднио своје приговоре и на конзисторијалну уредбу." „Изашла је царичина резолуција од 7. априла 1778. г. Ту је уважена митрополитова молба, да се укине диоба Конзисторија на редовне и ванредне, „па да се конзисторијални послови отправљају онако, како је било у обичају од г. 1770. па до 1774. А митрополиту се налаже да, пошаље „опис", како су се отправљали копзисторијални послови за ТО вријеме, и да ириложи своје мишљење, шта би ту требало исиравитц а дотле нада се дарица, да ће они посдови, који 39 Ша. Стр. 247. 40 ша. Стр. 248. Слична намера је руководила државну вдаст и ири довашању Конзисторијалие Системе 1782, а нанме ограпичење митрополитове и остадих еиископа јурисдикције, за коју се на основу привилегија, енергично борио митрополит Бићентије Јовановић Видак. (Види Швикера стр. 334-342.) 42 По теорији г. Д. Р. све то није било у опреци са канонима, све је то било канопично, јер — тако је било, 43 Ш<1. стр. 250.